Da smo Jugoslavija na Igrama bismo bili 7. na svetu sa 25 medalja
Sportisti sa Balkana, ali i čitava javnost uživa u velikim sportskim nadmetanjima. Neretko se pojavljuju paralele kako zemlje od tri, četiri ili sedam miliona stanovnika dominiraju u različitim sportovima. Ipak, kako bi izgledao saldo medalja kada se saberu odličja svih država bivše Jugoslavije?
Spuštena je zavesa na Igra u Tokiju, poslednjeg dana su SAD pretekle Kinu na vrhu sa 39 zlata, jednim više od selekcije koja je gotovo sve vreme bila na čelu. Na kraju, Amerikanci su pored 39 najsjajnijih odličja imali i 41 srebro, i 33 bronzi (ukupno 113), dok su Kinezi završili sa još 32 srebra i 18 bronzi za ukupno 88 medalja.
Od zemalja bivše Jugoslavije najbolje je plasirana Hrvatska na 26. mestu sa tri zlatne medalje, tri srebrne i dve bronzane (ukupno osam).
Tek dve pozicije iza je Srbija sa istim brojem zlata, jednim srebrom i čak pet bronzi, pa iako ukupno imamo odličje više od komšija, Hrvati su ispred zbog srebra više, jer se najpre gleda broj medalja prema značaju, a ne ukupan.
Na 31. mestu je Slovenija takođe sa tri zlata, jednim srebrom i jednom bronzom.
Naša zemlja se okitila sa rekordnih devet medalja, što je jedna više u odnosu na Igre u Riju 2016. godine.
Karatistkinja Jovana Preković je donela zlato, baš kao i nekoliko dana ranije u tekvondou Milica Mandić, i ujedno postala prva naša olimpijka sa dva zlata. Za kraj su vaterpolisti odbranili olimpijski tron, dok je jedino srebro osvojio Damir Mikec (ujedno i prva medalja u Tokiju) u streljaštvu.
Do bronze su redom dolazili Tijana Bogdanović (tekvondo), basketaši, Milenko Sebić (streljaštvo), Zurab Datunašvili (rvanje) i poslednjeg dana odbojkašice.
Kosovo je osvojilo dve zlatne medalje u Tokiju i zauzelo 42. poziciju, dok je Severna Makedonija (77) stigla do istorijskog srebra. Bosna i Hercergovina i Crna Gora nisu uspele da osvoje medalje.
Tekst: Miodrag Dimitrijević
Foto: nova.rs
