Kotor pod kruzerima: nekoliko sati između mora i zidina
U Kotoru nije neobično da se jednog jutra, dok grad još nije sasvim otvorio svoje ulice, pred njegovim zidinama pojavi ogroman brod. Nekad jedan, nekad dva, a u najprometnijim danima u zaliv uplove i tri ili četiri kruzera.
Sa njima stižu hiljade ljudi. Ne dolaze da ostanu. Dolaze da vide Kotor, provedu nekoliko sati na njegovim ulicama i vrate se na brod koji će ih odvesti prema sledećoj luci.
Kotor je, zahvaljujući svom položaju, gotovo idealna kruzerska stanica. Brod uplovljava duboko u Bokokotorski zaliv, a putnik se po izlasku na kopno praktično odmah nalazi pred Starim gradom. Nema dugog transfera do znamenitosti. Kotor počinje gotovo tamo gde se završava luka.
A za nekoliko sati može se videti mnogo toga.
Kroz gradske kapije, između trgova, crkava, palata i kamenih kuća, lako se stiže do katedrale Svetog Tripuna, Pomorskog muzeja i drugih tragova burne istorije grada. Ko ima više vremena može da krene uz zidine prema tvrđavi San Đovani i pogleda Boku iz visine.
Ali vremena nema mnogo.
Kruzerski gost Kotor uglavnom upoznaje u hodu. Malo istorije, malo arhitekture, pogled na zaliv, fotografija, kafa ili ručak, poneki suvenir — i vreme je za povratak na brod.
U tome je i jedan od paradoksa kruzerskog turizma u Kotoru: grad je dovoljno mali da se za nekoliko sati može obići, ali dovoljno bogat da se za nekoliko sati nikako ne može upoznati.
Nije isto kada neko u Kotor stigne na jedan dan i kada ostane nekoliko noći. Gost koji prenoći može da vidi grad kada se ulice uveče isprazne, da bez žurbe prošeta Starim gradom, ode do Perasta ili nekog drugog mesta u Boki, ili jednostavno sedne i posmatra zaliv.
Kruzerski gost nema taj luksuz.
On dolazi u talasu.
Kada brod uplovi, sa njim u grad odjednom stigne nekoliko hiljada ljudi. Kada isplovi, oni odlaze gotovo isto onako brzo kao što su i došli.
Sličnu svakodnevicu ima i Dubrovnik, jedna od najvećih kruzerskih destinacija na Jadranu. Dve istorijske gradove povezuje i ono što se dešava na samim itinererima: isti brod može jednog dana biti u Dubrovniku, a već sledećeg u Kotoru. Za putnika su to dve stanice istog putovanja. Za gradove — dva različita načina da ugoste istog gosta.
Kotor je, međutim, mnogo manji.
Zato se nekoliko hiljada ljudi koji istovremeno izađu iz kruzera u njegovim ulicama oseća drugačije nego u velikom gradu. Njihov dolazak menja ritam Starog grada, trgova i uskih ulica. Kotor tokom sezone praktično živi u dva ritma: onom koji određuju njegovi stanovnici i onom koji određuju dolasci brodova.
To je istovremeno i velika prednost i ozbiljan izazov.
Kruzeri dovode ogroman broj posetilaca i predstavljaju Kotor ljudima koji možda nikada drugačije ne bi stigli do Boke. Za neke od njih nekoliko sati biće sasvim dovoljno da odluče da se vrate. Ovoga puta bez kruzera i na malo duže.
Ali isti taj priliv postavlja pitanje koliko ljudi mali istorijski grad može da primi odjednom, a da ne izgubi ono zbog čega su ti ljudi uopšte došli.
Zato priča o Kotoru i kruzerima nije jednostavno priča o tome koliko brodova uplovi u zaliv ili koliko putnika siđe na kopno. To je priča o susretu dva sveta potpuno različite veličine.
Na jednoj strani je ogroman brod sa hiljadama putnika. Na drugoj mali grad stisnut između mora i planina.
Brod će uveče isploviti iz Boke i nastaviti prema sledećoj luci. Putnici će poneti fotografije, utiske i možda želju da se jednom vrate.
A Kotor ostaje.
Ostaju njegove zidine, trgovi, kamene ulice i zaliv koji je i pre kruzera i njihovih putnika bio dovoljan razlog da se u njega dođe.
Možda je upravo u tome razlika između posetiti Kotor i upoznati Kotor.
Prvo može da traje nekoliko sati.
Za drugo je ipak potrebno malo više vremena.
Tekst: nadrugipogled.com
Foto: Milica Buha / Wikimedia Commons / CC BY-SA 4.0
