Rakijski kazan – prvi patent zaveden u Upravi za zaštitu industrijske svojine KSHS
Prvi patent zaveden u Upravi za zaštitu industrijske svojine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca bio je uređaj za pečenje rakije, koji je prijavio Milan T. Jovanović, kazandžija iz Novog Sada. Patent je u novu državnu evidenciju prenet iz Mađarske, gde je bio zaštićen još 1909. godine.
Od novosadske radionice do prvog mesta u patentnoj evidenciji
Uređaj pod nazivom „Stroj za pečenje rakije” nosio je broj 48772 u mađarskoj patentnoj evidenciji. Prema podacima Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije, prijava je podneta 14. septembra 1909. godine, a patent je objavljen 17. maja 1910. godine.
Jovanović je bio kazandžija iz Novog Sada, zanatlija čiji je pronalazak imao konkretan cilj: da olakša rukovanje kazanom i njegovo pražnjenje. Nije, dakle, patentirao samo pečenje rakije, koje je već bilo poznato, već određeno tehničko rešenje za unapređenje uređaja koji se u tom procesu koristi.
Prema sačuvanom opisu patenta, kazan se pomoću poluge jednostavno izvlačio iz postolja, čime je pražnjenje bilo znatno olakšano. Uređaj je imao i sistem lopatica za mešanje, koje su se mogle izvući i ponovo postaviti. Pojedini delovi bili su povezani klinovima koji su se lako postavljali i uklanjali.
Šta je značilo biti prvi patent u Kraljevini SHS?
Uprava za zaštitu industrijske svojine osnovana je 1920. godine, na osnovu uredbe od 15. novembra, kao državna institucija nadležna za poslove zaštite patenata, žigova i industrijskih modela i uzoraka.
Kada je nova uprava uspostavila svoju evidenciju, Jovanovićev patent zaveden je pod rednim brojem jedan. Time je uređaj za pečenje rakije postao prvi patent upisan u evidenciju ove institucije, čiji je današnji naslednik Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije.
Ipak, važno je napraviti razliku između prvog zavedenog patenta i prvog patenta koji je sama Uprava odobrila. Rakijski kazan pripada prvoj kategoriji, jer je njegovo patentno pravo preneto iz Mađarske. Prvi patent koji je Uprava samostalno odobrila bio je drugi pronalazak: „Sama sebe ljuljajuća kolevka”, registrovana pod brojem sedam, čiji je autor bio Adem Subašić, sajdžija iz Sarajeva.
Ova razlika pokazuje da početak rada patentne uprave nije istovremeno značio i početak pronalazaštva na ovim prostorima. Patentna zaštita imala je svoju istoriju i pre osnivanja nove države, a prenos ranije stečenih prava omogućio je da ona budu priznata i u novom pravnom okviru.
Zanat, inovacija i svakodnevni život
Priča o prvom patentu zavedenom u Upravi za zaštitu industrijske svojine Kraljevine SHS podseća da istorija tehnoloških inovacija nije sastavljena samo od velikih industrijskih postrojenja i pronalazaka poznatih naučnika. U njoj svoje mesto imaju i zanatlije koje su, poznajući materijal, alat i svakodnevne probleme svog posla, osmišljavale praktična tehnička poboljšanja.
Milan T. Jovanović ostao je zabeležen u patentnoj istoriji zahvaljujući uređaju koji je olakšavao rad sa rakijskim kazanom. Njegov pronalazak nije bio izum pečenja rakije, već konkretno rešenje za jednostavnije rukovanje opremom.
Zato je podatak da je upravo rakijski kazan prvi zaveden patent u evidenciji Uprave za zaštitu industrijske svojine Kraljevine SHS zanimljiv i izvan istorije prava: on povezuje zanatstvo, svakodnevnu tehnologiju i razvoj institucija koje su omogućavale pravnu zaštitu pronalazačkih rešenja.
Izvori: Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije; monografija „100 godina Zavoda za intelektualnu svojinu”.
Tekst: nadrugipogled.com
Foto: 6yka.com