Boško i Admira – sarajevska ljubavna priča iz koje se nije mnogo naučilo
Boško Brkić i Admira Ismić zaljubili su se 1984, kada je ceo svet gledao u Sarajevo zbog Zimskih Olimpijskih igara.
Ubijeni su 18. maja 1993. kada je ceo svet gledao u Sarajevo zbog ratnih užasa grada na Miljacki koji su snage bosanskih Srba držale u opsadi.
Reka je delila zaraćene strane, a dvoje tadašnjih 25-godišnjaka, sticajem ljubavnih okolnosti Srbin i Bošnjakinja, pokušali su da pobegnu iz grada.
Iako je njihov prelazak, prema brojnim svedočenjima bio dogovoren sa obe vojske, krenuli su od hale Skenderije levom stranom reke i stigli samo do mosta Vrbanja.
Tu, na ničijoj zemlji, nadomak slobode, zaustavili su ih meci.
Njihova tela danima su bila ostavljena da leže na ulici jer nijedna strana nije preuzela odgovornost za smrt dvoje nenaoružanih civila.
Slika prostreljenog zagrljenog para obišla je svet.
Iz njihove tragične ljubavi, društva na Balkanu najverovatnije nisu ništa naučila, smatra Snježana Ivandić Ninković, aktivistkinja za ljudska prava iz Sarajeva.
Svake godine se obeleži godišnjica ubistva, pomene se u medijima ista priča, a suštinski se ne menja ništa, kaže ona za BBC na srpskom.
Boško i Admira su prvu godinu opsade Sarajeva proveli u gradu, u kome je tada bila i ova rođena Sarajka.
„Bila sam malo starija od Boška i Admire i imala sam mnogo prijatelja i prijateljica koji su delili sličnu sudbinu kao oni, bez obzira na nacionalnost.
„Jako mi je žao što se ova priča pominje samo jednom godišnje, što je postala predmet rasprave na internetu i čak je zloupotrebljavaju u političke svrhe“, kaže Ivandić Ninković.
Kako naglašava, sada se ističe to što je Boško bio Srbin, a Admira Bošnjakinja, umesto da se pokaže kakva je bila sudbina svih „civila koji su teško patili u ratu“.
„Njihova velika ljubav koju su gajili jedno prema drugom je najveća ljudska vrednost koju bi trebalo da negujemo, a nažalost to ne radimo“, dodaje aktivistkinja.
Tekst: danas.rs
Foto: BBC/Amina Hadžimusić Smailović/thefewgoodmen.com
