Obračun na (u) 493 ili kako smo se pretvorili u pasivne posmatrače?

O „skandalu“ u autobusu na relaciji 493  (u koji izgleda može da stane isto toliko putnika!?!), koji se dogodio u utorak, 30. aprila, kao i o „skandalu“ koji se dogodio u FB grupi 493 koja broji 6.895 članova, koji se dogodio 1. maja, a koji se proširio i po drugim grupama, ali i u medijima, manje više sve se zna!

Majka sa maloletnim detetom, koja sa punim pravom očekuje da nađe mesto za sedenje u vožnji dugoj preko 50 km, bez ikakvog prava napada devojku za zdravstvenim problemom, koja takođe sa punim pravom očekuje tu istu „privilegiju“! Međutim, način na koji pokušavaju da ostvare to svoje „pravo“, kao i rečnik koji koriste da „objasne“ nastalu situaciju je potpuno različit! Pažljivim isčitavanjem napisanog na tu temu, kao i priloženih „screenshot“-ova, nedvosmisleno se stiče utisak o vaspitanju, toleranciji i ljudskosti, ili izostanku istih osobina i jedne i druge putnice! I tu je sve jasno. Ono što nije jasno je, šta je sat vremena radilo preostalih 50 putnika u autobusu? Pravili se mrtvi dok ne prođe?

Naravno, problem je i u ukinutim dnevnim rezervacijama, u devastiranom preduzeću “Lasta”, u malom broju vozača i njihovim još manjim platama, u ukinutim polascima, u lošem i sve lošijem voznom parku, u neplaćanju vožnje, u mnogo čemu što možda pomenutih 50 putnika ne može da reši! Ono što su mogli, a nisu uradili jeste da reaguju! Mogu da zamislim to okretanje glave u stranu, buljenje u telefon, slušalice u ušima…

Isto tako okrećemo glavu i kad vidimo da komšija tuče ženu! Nije naše da se mešamo, ne tuče nas!

Isto tako okrećemo glavu i kad vidimo da rođak potkrada preduzeće na čijem je čelu jer nam u tom preduzeću radi ćerka!

Isto tako okrećemo glavu i kad vidimo da nam predsednik države rasprodaje istu jer nas se ne tiče, mi i onako ništa nemamo od te države, a deca su nam i onako u inostranstvu…

Prestali smo da budemo ljudi, humana bića, pretvorili smo se u sopstvene avatare, samo da preživimo, a zaboravili smo da možemo da živimo samo ako smo slobodni! A slobodni smo ako histeričnoj ženi kažemo: Prekini da maltretiraš devojčicu ili devojčici kažemo: Prestani da mučiš ženu sa detetom (zavisno od toga šta u tom trenutku smatramo prikladnim) i svojim primerom zaustavimo to nasilje! Ustanemo i ponudimo to jedno slobodno, “nedostajuće mesto”. Za početak! I to se rešava već na Drapšinu!

Shvatate li koliko je lako? Tako i za komšiju, tako i za rođaka, tako i za predsednika!

Ustani!!!

Tekst: Predrag Aleksendrić

Foto: google.com/maps