Tribina o Deklaraciji i zajedničkom jeziku Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore
Zašto je Deklaracija o zajedničkom jeziku, koju je potpisalo preko 10.000 ljudi iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore naišla na burne reakcije u sve četiri države?
Sastavili su je zajedno stručnjaci različitih profila i nacionalnosti, a izazvala je ogromnu medijsku pažnju na čitavom Balkanu.
Koji su povodi za nastanak Deklaracije? Koji su njeni ciljevi? Zašto su je svojim potpisima podržali istaknuti književnici, novinari, prominentni glumci, režiseri, muzičari, filolozi, profesori i širok spektar ljudi najrazličitijih struka i profesija?
Odgovore na sva ova pitanja pružiće tribina koja će se održati u Beču u četvrtak 21. marta 2019. godine na kojoj će učestvovati Snježana Kondrić (HR), Vladimir Arsenijević (SRB) i Nikola Vučić (BiH).
Na tribini će biti predstavljena i knjiga Snježane Kordić „Jezik i nacionalizam“, koja je bila i inspiracija za ceo projekat o Deklaraciji.
Premda je knjiga „Jezik i nacionalizam“ nesumnjivo naučna knjiga, u načinu na koji ona deluje na čitaoca ima nečeg – pesničkog. Naša priča o nacionalizmu (nacionalizmima) i jeziku, priča o tome kako je ono što običan svet zove politika isti jezik proglasilo nekolicinom različitih, što je namera koja je u Top listi nadrealista, recimo, ismejana još pre trideset godina, svima je poznata, ali nikad nije bila tako temeljno ispričana kao u knjizi Snježane Kordić.
Ovakav naučni rad od presudne je važnosti za Hrvatsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, koje su u zadnjih trideset godina pale kao žrtve netačne ideje da je zasebni jezik preduslov državnosti.
Deviza „jedan jezik, jedan narod, jedna zemlja“ uzdignuta je u zapadno balkansku ideologiju. Kritičkim govorom o nacionalizmu u jeziku, posebno u nauci o jeziku, obrazovanju i medijima, biće pogođena većina nacionalista i to, naizgled paradoksalno, sasvim bez obzira na svoju nacionalnost.naci
Ulaz na tribinu je besplatan, ali je obavezno najaviti dolazak putem e-mail adrese office@skforum.at
