8. februara 1984. u Sarajevu (SFRJ) otvorene XIV Zimske olimpijske igre
Da će se krem svetskog zimskog sporta sjatiti u grad na Miljacki i po obližnjim planinama pojuriti za medaljama u slalomu, nordijskom skijanju ili bobu, malo kome je padalo na pamet pre nešto više od pola veka.
Ipak, iskra sreće je buknula i februara 1984. zapalila olimpijski plamen koji je obasjao Sarajevo, pa i čitavu Jugoslaviju.
Glavni grad Bosne i Hercegovine ispisao je tada „zlatne stranice” u njegovoj, ali i istoriji sporta, po mnogim kriterijumima, prvenstveno kao prvi domaćin Zimskih olimpijskih igara (ZOI) iz jedne socijalističke zemlje.
„Želeli smo da pokažemo da je Sarajevo grad mladosti i prijateljstva i svega što ideja olimpizma nosi u sebi”, govori Ahmed Karabegović, generalni sekretar Organizacionog odbora 14. ZOI, za BBC na srpskom.
Put od ideje do realizacije bio je popločan raznim preprekama i izazovima, ali zahvaljujući kolektivnim i ličnim zalaganjima i dovitljivošću nekih Jugoslovena, domaćinstvo je izvojevano.
„Olimpijske igre je dobilo Sarajevo, ali je faktički odlučio ugled Jugoslavije”, govori Raif Dizdarević, nekadašnji visoki državni i republički funkcioner, za BBC na srpskom.
Jedna od najvećih sportskih manifestacija na tlu bivše zemlje trajala je od 8. do 19. februara 1984.
Sarajevo je u desetak snežnih dana ugostilo 1.272 takmičara iz 49 zemalja.
Oko 640.000 posetilaca ispratilo je 39 takmičenja, dok je 14. Zimske olimpijske igre putem televizije gledalo više od dve milijarde ljudi širom sveta.
Tekst: bbc.com
Foto: STAFF/AFP/GETTY IMAGES
