Kad život vrati šakom i kapom. Danas je Vesni rođendan!
Društvena mreža Tviter, često se doživljava kao bojno polje političkin neistomišljenika i mreža sa koje se najčešće oglašavaju svetski političari. Međutim, neretko je to i mesto na kojem ljudi podele svoje uspomene, životna iskustva ili jednostavno tople ljudske priče. Takva je i ova koju u celosti prenosimo:
“Život mi je nebrojeno puta pokazao, da svaki naš postupak ima uzrok i posledicu. Čak i onaj najbanalniji (bar mi tako mislimo). Kao male, mene i brata, čuvala nas je žena iz Banata. Od druge do 12. godine. Za vreme svih praznika i leti nakon mora, išli smo u Banat. Tamo nam je bilo zanimljivo, imali smo svoje društvo. 4 kuće od Olge, žene koja nas je čuvala, živela je porodica, siromašna ali i sa glavom porodice invalidom, slep, plus alkoholičar. Stalno se čula vriska, dreka iz te kuće i dvorišta. Meštani su ih nekako ćutke izolovali, niko se nije preterano družio sa njihovom decom, ni sa roditeljima. Olga je njihovu ćerku Vesnu zvala kao pomoć kada se nešto radi kao sto je branje krastavaca, višanja, maka… to su imali na svojim njivama. Brat i ja smo još kao deca savladali agronomiju. Pomagali smo Olgi uvek, ona bi nas uvek nagradila nečim sto mi volimo. Tada su deca bicikl morala da zasluže, kao i rošule itd. Vesna je dobijala od Olge novac za svoj rad, posto je znala da im to treba, neko meso, sećam se, uvek je davala nešto da ponese kući. Bila je od mene starija par godina, ali rano je postala “velika”. Vesna nije imala novca za lepe stvari, kao sve devojčice i to se uvek videlo. Stidljivo je uvek i tužno, gledala u ostalu decu, kada dodje do naše klupe ispred kuće. Tu malo popriča sa nama, dok ne čuje oca kako se dere i zove je. Jedno jutro izadjem ispred kuće, vidim na klupi Vesna sedi sama i plače. Otkrijem da završava razred, imaju proslavu, ali nema para za frizuru,nekako je sašila neku haljinicu uz pomoć majke. Gledam par minuta, Bog me dao kreativnu i kažem: Ćekaj! Odem u spavaću sobu kod Olge i setim se da ima neki buket sa svadbe, njene sestričine. Na njemu neko svileno sitno cveće i biseri na nekoj žici sa svilom. Sve ja to lepo “očerupam”, uzmem četku i izadjem. Ispletem Vesni “riblju kost” na glavi i ubacim te cvetice i bisere. Sve to uradim na toj klupi ispred kuće. Srećna Vesna, srećna ja, Izgledalo je mnogo lepo i neobično. Inače to sam naučila od Olge, koja je sve vreme ratovala sa mojom kosom, koja je uvek bila duga i kovrdzava.
Od tada nisam vidjala Vesnu. Čula sam o njenog brata da je završila srednju u Zrenjaninu, upoznala dečka koji je tu bio u vojsci, udala sa i živi kod Šapca, Brat i ja smo nastavili vikendom posle škole da idemo do Banata, svi vozači “Autobanata” su nas poznavali i čekali na Slaviji da nas pokupe, posle škole petkom u 13.30, nedeljom vraćali. Olga je ipak bila naša druga mama. Žena koju smo poštovali. Pre 4 godine, stiže mi poruka na Facebook. Kaže: Ovde je je Milena, Vesnina ćerka… Ne mogu da opišem svoju reakciju.
Nakon toliko godina, ne znam koliko puta sam se pitala šta je sa Vesnom, sada piše ćerka i to Vesnina! Pozvala me je da dodjem do njih kod Šapca. Nakon mesec dana odvojim vreme i odem za vikend. Vesna me doceka plačući, kaze kako me je godinama tražila. Nastavile smo razgovor, kao da je juče otišla sa klupe ispred kuće. Ona i suprug nakon vencanja, brinuli su o njegovoj tetki i teči, kad neko ima sudbinu da se muči ceo život. Dva neovejana baksuza, ali nakon par godina, nasledili su ili bolje reći zaradili, veliko imanje sa kućom i nekoliko njiva. Dobili su tri prelepe ćerke, crnke sa dugim kosama. Sve tri su se udale i na vencanju imale “riblju kost “ frizuru. Prva jer nije znala koju bi frizuru, druge dve jer im se svidelo. Znale su sve o meni godinama upravo zbog te frizure. Sada se vidjamo kao da smo familija, cerke su kao da su “moje”, radujem se svakom njihovom uspehu, imaju divne muževe, one su izrasle u sjajne osobe, koje poštuju svoje roditelje. Tada sam saznala šta je to nešto još, sto je Olga pakovala uvek da ponese. Bila je to rakija. Vesna je jedino tada imala mir u kući. Posto otac kada nije imao za piće, pravio je svima pakao od života. I dalje tvrdim, sve ima uzrok i posledicu, ne uvek negativnu. Kako radimo, tako nam se vraća. Inače danas je Vesnin rodjendan.”
Život mi je nebrojeno puta pokazao, da svaki naš postupak ima uzrok i posledicu. Čak i onaj najbanalniji ( bar mi tako mislimo).
Kao male, mene i brata, čuvala nas je žena iz Banata. Od druge do 12. godine. Za vreme svih praznika i leti nakon mora, išli smo u Banat. Tamo nam je…— ???????????????????????????? ???????????????? (@whitesnake1004) July 30, 2023
Tekst: twitter.com/whitesnake1004
Foto: Ilustracija/Privatna arhiva