13 Jula, 2024
AktuelnoSrbija

Sinagoga – od jevrejske bogomolje do muzejske galerije

Zgrada niške sinagoge ove godine navršava 95 godina od završetka izgradnje.

 

 

U doba Turaka na levoj obali Nišave između tvrđavskog i kamenog mosta, prostirala se Jevrejska mahala, koja je 1879. brojala 900, a 1939. godine 300 Jevreja. Na ovom prostoru nalazilo se i spratni objekat jevrejske škole, a do nje sinagoga i velika spratna kuća rabina, jevrejskog sveštenika i mnoštvo prizemnih zgrada. Sve je izgorelo u velikom požaru 15. avgusta 1879. godine. Na zgarištu, u blizini stare, izgrađena je sadašnja sinagoga. Kako je zapisano u “Privrednom listu” kamen temeljac za objekat jevrejske bogomolje postavljen je 18. maja 1924. godine, zauzimanjem jevrejske opštine. Zgrada je završena s proleća 1925. godine. Ovi podaci čuvaju se u Istorijskom arhivu Niša, ali nema puzdanih podataka o projektantu.

U beleškama niških arhitekata toga doba, zapisano je ime beogradskog arhitekte Milana Kapetanovića, koji je zajedno sa kolegom Viktorom Atrielom napravio idejno rešenje objekta. Postoji čak i podatak da je zgradu sinagoge projektovao Jaša Albala iz Beograda koji je autor i Nisimove zgrade u Obrenovićevoj ulici.

Do početka Drugog svetskog rata, jevrejska bogomolja je služila svojoj funkciji. Za vreme rata nemci su je koristili kao magacinski prostor, a posle rata ona nije bila u funkciji. Niko od Jevreja koji su tu živeli nije se vratio u svoje domove. Majo Mevorah je do 1948. godine, zgradu sinagoge čistio i održavao, a posle njegovog odlaska u Izrael 1948, zgrada je zatvorena.

Jevrejska opština je 1970. bila uslovljena, da zgradu proda ili će joj zbog neupotrebe ona biti oduzeta. Kao kupac javio se Narodni muzej u Nišu, ali pod određenim uslovima – da zgradu sinagoge čuva, održava i koristi isključivo u kulturne svrhe kao i da postavi spomen tablu u znak sećanja na Jevreje koji su tu živeli, a nikada se posle ratnih dešavanja nisu vratili u svoje domove.

Objekat odavno nije jevrejska bogomolja i danas se koristi kao izložbeni prostor Narodnog muzeja Niš.

Početkom dvehiljaditih zgrada je renovirana u celosti, počevši od fasade i natpisa u bronzi – „koji se nalazi na ulazu u objekat preko unutrašnjeg uređenja, do zadnje fasade na kojoj je urađen kružni vitraž sa Davidovom zvezdom.

Unutar objekta urađen je novi sistem rasvete, zidovi su obrađeni i napravljeni su klizni paneli kako bi se izašlo u susret zahtevima i potrebama galerijskog prostora.

 

Niška sinagoga je izgrađena po uzoru na beogradsku iz 1908. godine, koja je porušena u Drugom svetskom ratu. Zidana je u modernom stilu, sa posebno naglašenim ulaznim delom i unutrašnjošću koju odlikuje velika prostrana sala.

Zbog svojih arhitektonskih i istorijskih vrednosti, sinagoga je 1986. godine stavljena pod zaštitu zakona.

Tekst: Svetlana Petrović

Foto: niskevesti.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *