Hitler lično naredio bobardovanje NBS u Beogradu 1941. Izgorelo 350.000 knjiga
U prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, 6. aprila 1941. godine stradala je zgrada broj 14 na Kosančićevom vencu, tadašnja Narodna biblioteka Srbije.
Zgrada je pogođena zapaljivim bombama u 16 časova. Požar je trajao nekoliko dana, a preme rečima stanovnika koji su živeli u okolini, ruševine su se pušile mesecima.
U zvaničnom nemačkom dokumentu koji se odnosi na bombardovanje Beograda, predočenom na posleratnom suđenju, Narodna biblioteka je označena kao jedan od prvih ciljeva.
“Znači, akcija Aleksandra Lera, komandanta nemačkih trupa, nije bila ni slučajna ni neželjena, naprotiv namerna, osmišljena i sa poražavajućom rezultatom, potpunim nestankom nacionalne biblioteke” , navela je prof. Dr Aleksandra Vraneš u spisu “Narodna biblioteka Srbije u ratnim godinama (1941- 1944).
Inače, u prvom istražnom iskazu, datom oficirima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije sredinom maja 1945. u mestu Kupinec kod Zagreba, general Ler je naglasio da mu je lično Adolf Hitler izdao naređenje za potpuno razaranje Beograda.
“U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno”, naglasio je Ler. Na pitanje jugoslovenskih oficira zašto baš Narodnu biblioteku, odgovorio je: “Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda.”
U požaru je izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga.
Biblioteka je imala i zbirke turskih rukopisa, starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika, novina. Osim toga, u njoj su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, ali i kompletne biblioteke Vuka Stefanovića Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P. M. Šafarika i drugih.
Tekst: kaleidoskop-media.com
Foto: Narodna biblioteka, arhiv
