25. jula 1952. stupio na snagu Pariški ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik, prve preteče EU

Evropska zajednica za ugalj i čelik (nem. Europäische Gemeinschaft für Kohle und Stahl, fr. Communauté européenne du charbon et de l'acier) bila je prva evropska nadnacionalna zajednica i preteča današnje Evropske unije. Nastala je na osnovu plana francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana, koji je 1950. godine predložio uspostavljanje zajedničke kontrole nad industrijom uglja i čelika Francuske i Zapadne Nemačke, uz mogućnost da se toj inicijativi priključe i druge evropske države.

Jedan od glavnih ciljeva ovog plana bio je da se spreči novi rat između Francuske i Nemačke. Šuman je izjavio da želi da „učini rat ne samo nezamislivim, već i materijalno nemogućim“, što je trebalo postići kroz regionalnu ekonomsku integraciju, čiji je prvi korak bila Evropska zajednica za ugalj i čelik. Ugovorom je uspostavljeno zajedničko tržište uglja i čelika među državama članicama, čime je omogućena zajednička kontrola nad strateškim industrijama i smanjena mogućnost sukoba oko ključnih sirovina.

EZUČ je postavila temelje kasnijim evropskim zajednicama uspostavljenim potpisivanjem Rimskih ugovora 1957. godine – Evropskoj ekonomskoj zajednici i Evropskoj zajednici za atomsku energiju (Euratom) – sa kojima je delila članstvo i pojedine institucije. Ugovorom o spajanju, koji je stupio na snagu 1967. godine, institucije ove tri zajednice objedinjene su u jedinstven sistem, dok je EZUČ zadržala zasebnu pravnu ličnost. Po isteku Pariškog ugovora 23. jula 2002. godine, Evropska zajednica za ugalj i čelik prestala je da postoji, a njena prava, obaveze i imovinu preuzela je Evropska zajednica, koja je tada predstavljala jedan od temelja Evropske unije.

Tekst: nadrugipogled.com
Foto: nadrugipogled.com/arhiva