11 Oktobra, 2024
AktuelnoNaslovnaSrbijaZanimljivosti

Crveni kiosk: Prvi beogradski „lanac brze hrane“ i simbol jednog vremena

okom sedamdesetih i osamdesetih godina kiosci su postali kultna mesta u Beogradu.

Kiosk Saše Mehtiga K67 transformisao je urbani pejzaž Jugoslavije svojim bezvremenskim dizajnom i bezgraničnom funkcionalnošću, kao i kolektivnim identitetom svojih savremenika.

Tu su se prodavale novine i cigarete, karte za čamce, srećke, sendviči i cveće. Prepoznatljiva kocka sa zaobljenim ivicama, bele, narandžaste, plave, žute ili crvene, decenijama je bila deo svakodnevice širom Jugoslavije. Kiosk K67 je do danas ostao ikona jugoslovenskog dizajna, ali za njega još uvek ima mesta u savremenom svetu.

Godine 1967. godine objavljen je konkursu za „Beogradski kiosk“ – mali objekat koji bi radio kao prodajno mesto. Na konkursu je pobedio Mehtig sa svojim projektom K67. Kiosk po njegovom projektu patentiran je iste godine (otuda i ono „67“ u nazivu) i uskoro je postao jedan od simbola tadašnje Jugoslavije.

Poljoprivredni kombinat Beograd, čuveni PKB, ove kioske je koristio za prodaju svog brenda „hrane za poneti“ — tada izuzetno popularnih viršli u zemički.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina ovo su postala kultna mesta u Beogradu. PKB kiosci bili su jarko crvene boje, a na njima je belim slovima bilo ispisano samo „Viršle u zemički“.

Osim viršli, u „crvenim kioscima“ bilo je moguće kupiti i ljutkaste kobasice i jogurt. Crveni PKB kiosk postao je tako prvi beogradski „lanac brze hrane“.

Kiosk K67 transformisao je urbani pejzaž Jugoslavije svojim bezvremenskim dizajnom i bezgraničnom funkcionalnošću, kao i kolektivnim identitetom savremenika 1970-ih i 1980-ih.

Saša Janez Mehtig, rođen 1941. godine, diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani, a takozvani Kurs B, interdisciplinarni program Edvarda Ribnikara inspirisan Bauhausom i Školom dizajna u Ulmu, svakako je ostavio traga na njegovom stvaralaštvu, piše Punkufer.hr.

Projektovao je kiosk K67 1966. godine, patentirao ga 1967. godine, a u masovnu proizvodnju krenuo je 1968. godine. Proizvodio ga je Imgrad iz Ljutomera u Sloveniji, a do 1999. godine, kada je proizvodnja obustavljena, proizvedeno je oko 7.500 kioska.

Moduli su dizajnirani da se koriste kao pojedinačne celine ili u kombinaciji, a početna šema se sastojala od pet osnovnih nosivih elemenata, dok su dodatna oprema bile nadstrešnice, regali i unutrašnje osvetljenje.

Kiosk K67 je već putovao od Ljutomera do Njujorka 1970. godine. Na MoMa-u je trebalo da bude izložena na izložbi nedavnih akvizicija, ali kako je transport kasnio, nije mogao da uđe u galeriju, pa je ostao na putu ispred, na trotoaru 53. ulice, gde je u stvari – pripadao.

Ova epizoda inspirisala je Mehtiga da predstavi drugu generaciju modela već 1971. godine – ovaj se mogao potpuno rastaviti na sastavne elemente. Većina proizvedenih K67 ostala je u Jugoslaviji, ali je deo „otišao u svet“, u Poljsku, Japan, Novi Zeland, Keniju, Irak, Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by K67 (@k67.berlin)

Jednostavnost i prilagodljivost kioska K67, koji svojom modularnošću i funkcionalnošću balansira negde između urbanizma i dizajna, obezbedili su njegov kultni status i dug životni vek. Stari kiosci širom sveta dobijaju nove funkcije ili mesto na ulicama gradova, postaju danak dizajnu, ali i živi deo svakodnevnog rituala pojedinaca.

K67 može biti bukvalno bilo šta, ali je malo verovatno da će biti zaboravljen. U skorije vreme, njegovo sećanje je oživeo Muzej za arhitekturu i dizajn u Ljubljani na retrospektivnoj Mehtig izložbi postavljenoj 2015. Naravno, još više je odjeknula MoMa-ina izložba 2018-2019: Ka betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980, a karte su se prodavale u crvenom K67.

Iste godine u Berlinu počinje projekat restauracije starih K67 pod imenom KIOSKI (koji je još uvek u toku), a prvi je postao kafić i snek bar u Krojcbergu. K67 Berlin ima za cilj da pronađe istorijske K67 kioske, obnovi ih i vrati u život grada.

Godine 2019. Departman za arhitekturu ETH Cirih predstavio ga je izložbom Kiosk K67: Metamorfoze sistema. Dve godine kasnije, K67 se takođe nalazio na Tajms skveru, gde je pretvoren u di-džej kabinu (ili kabinu) u Times Square Transmissions-u. Muzej umetnosti Blafer Univerziteta u Hjustonu organizovao je izložbu u januaru 2023. pod nazivom: KIOSK K67: Sistem za urbanu imaginaciju.

Tekst: punkufer.dnevnik.hr, N1 Beograd
Foto: Wikipedia/Juandev

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *