1. septembar kao najčešći prvi školski dan: otkad i zašto?
Zašto školska godina počinje baš 1. septembra? Odgovor nije ni približno jednostavan kako bi se moglo pomisliti. Iza datuma koji danas deluje gotovo prirodno kriju se crkveni kalendar, život na selu, žetva – ali i odluke država koje su tokom 19. i 20. veka počele da uređuju školstvo.
Danas nam je 1. septembar gotovo sinonim za početak škole. U Srbiji je nova školska godina počela baš danas, a isti datum koristi i značajan broj evropskih obrazovnih sistema. Prema podacima evropske mreže Eurydice za školsku 2025/26. godinu, u polovini od 39 posmatranih evropskih zemalja školska godina počinje upravo 1. septembra. U ostalima učenici u školu kreću tokom avgusta ili kasnije u septembru.
Dakle, 1. septembar jeste najprepoznatljiviji evropski datum početka škole – ali nije evropsko pravilo.
Nije oduvek bilo 1. septembra
Pre nego što su države počele da propisuju jedinstvene školske kalendare, škole nisu nužno počinjale u isto vreme. Datum je zavisio od mesta, vrste škole, verskog kalendara i životnih prilika stanovništva.
U Srbiji je to lepo vidljivo iz istorije školstva. Pre donošenja Zakona o narodnim školama iz 1904. godine, školska godina bila je povezana i sa verskim praznicima. Prema istraživanju istorije školstva u Srbiji, nastava je ranije počinjala nakon Velike Gospojine, a završavala se oko Vidovdana. Zakon iz 1904. prvi put je propisao da školska godina traje od 1. septembra do 1. jula.
To znači da se naš 1. septembar kao početak školske godinežeže ne može pripisati tek socijalističkoj Jugoslaviji ili Sovjetskom Savezu. U Srbiji je taj datum zakonski postojao već početkom 20. veka.
A kakve veze sa školom ima poljoprivreda?
Mnogo veće nego što bi danas moglo da nam izgleda.
U 19. veku ogromna većina stanovništva evropskih zemalja živela je od poljoprivrede. Deca nisu bila samo učenici: na selu su učestvovala u poslovima oko domaćinstva, stoke i obrade zemlje. Tokom proleća i leta bilo je mnogo posla – od setve do žetve i berbe.
Zato je školski kalendar morao da se prilagodi stvarnom životu. U Velikoj Britaniji, na primer, razvoj obaveznog školovanja u 19. veku išao je zajedno sa prilagođavanjem školskog rasporeda poljoprivrednom kalendaru. Letnji raspust bio je vreme kada su deca mogla da pomognu porodici u polju, a povratak u školu dolazio je kada su najvažniji sezonski radovi bili završeni.
Drugim rečima, školski raspust nije nastao zato što je neko zaključio da deci treba nekoliko nedelja odmora na moru. U velikoj meri nastao je zato što je deci tokom najintenzivnijih poljoprivrednih radova bilo potrebno da budu kod kuće.
Ali zašto baš prvi septembar?
Tu u priču ulazi mnogo starija tradicija.
U pravoslavnom svetu 1. septembar ima posebno mesto još od vizantijskog perioda: tada je počinjala crkvena godina. Rusija je tu tradiciju nasledila, a ona je kasnije ostavila trag i na školskom kalendaru. Univerzitet u Talinu navodi da je u Rusiji 1. septembar kao početak školske godine bio propisan za srednje škole još 1893. godine.
To je važna činjenica jer pokazuje da 1. septembar nije izvorno sovjetski izum.
Sovjetski Savez je, međutim, učinio nešto veoma važno: 1935. godine prvi put je jednim propisom ujedinio početak nastave u svim svojim školama – 1. septembra. Do tada su škole u različitim krajevima mogle počinjati u različito vreme. Odlukom od 3. septembra 1935. godine određeno je da nastava u svim školama SSSR-a počinje 1. septembra.
Kasnije je datum dobio i sopstveni praznični status: od 1984. godine u Sovjetskom Savezu 1. septembar obeležavan je kao Dan znanja.
Evropa ipak nema jedan školski kalendar
Zato je zanimljivo pogledati Evropu danas.
Dok učenici u Srbiji, Poljskoj i Češkoj počinju školsku godinu 1. septembra, u nekim zemljama deca kreću ranije ili kasnije. U Austriji, na primer, datum može zavisiti od pokrajine; u Grčkoj je početak sredinom septembra, dok u Portugalu i Španiji takođe počinje kasnije. U pojedinim delovima Nemačke učenici se vraćaju u klupe već tokom avgusta.
Posebno je zanimljiva Bugarska. Tamo je početak škole 15. septembra, iako je 1. septembar nekada bio početni datum. Pomeren je na 15. septembar upravo zbog poljoprivrednih poslova – da deca iz seoskih porodica imaju dovoljno vremena da završe radove pre odlaska u školu.
Dakle, čak i razlika između 1. i 15. septembra govori istu priču: školski kalendar nije nastao u učionici, već se dugo prilagođavao društvu koje je živelo od zemlje.
I tako je 1. septembar preživeo svoje razloge
Danas više nema potrebe da deca krajem avgusta završavaju žetvu kako bi mogla u školu. Poljoprivreda više ne određuje ritam života većine evropskog stanovništva, a letnji raspust je odavno postao vreme odmora.
Ipak, datum je ostao.
U Srbiji ima zakonsku tradiciju dužu od jednog veka. U nekadašnjem Sovjetskom Savezu postao je jedinstveni državni standard, a u mnogim drugim evropskim zemljama razvio se kroz sličan spoj sezonskog ritma, istorije obrazovanja i društvenih običaja.
Zato 1. septembar nije ni slučajan datum, ni univerzalno pravilo.
To je istorijski ostatak vremena kada su škola, crkva, država i polje određivali ritam života – koji je toliko dugo ponavljan da nam danas deluje kao da je oduvek bilo tako.
Tekst: nadrugipogled.com
Foto: David Tadevosian