Na Dan Beograda 1987. Knez Mihailova otvorena kao pešačka zona
Na Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra 1987. godine, svečano je otvorena rekonstruisana Knez Mihailova ulica, pretvorena u pešačku zonu. Jedna od najprepoznatljivijih beogradskih ulica tako je dobila izgled i namenu po kojima je poznajemo i danas, a njeno otvaranje označilo je i promenu načina na koji se koristi prostor u istorijskom centru grada.
Knez Mihailova je mnogo starija od svoje današnje forme. Područje kojim prolazi bilo je deo antičkog Singidunuma, dok su se u osmanskom periodu ovde nalazile krivudave ulice, bašte, česme i džamije. Međutim, preobražaj ulice u modernu gradsku saobraćajnicu i trgovačko središte počeo je u drugoj polovini 19. veka, nakon povlačenja osmanske vojske iz Beograda 1867. godine.
Inženjer Emilijan Josimović, jedan od pionira modernog urbanizma u Srbiji, izradio je regulacioni plan Beograda kojim je predviđeno uređenje ovog prostora i uspostavljanje najkraće veze između Kalemegdana i tadašnje varoši. Ulica je dobila ime po knezu Mihailu Obrenoviću 1870. godine i, za razliku od mnogih drugih beogradskih ulica, zadržala ga je do danas. Već 1876. bila je popločana drvenom kockom, a krajem 19. i početkom 20. veka postala je važno mesto trgovine, poslovanja i društvenog života prestonice.
O njenom razvoju svedoče i građevine koje su preživele velike promene grada. Nekadašnji hotel „Srpska kruna”, podignut 1869. godine, danas je sedište Biblioteke grada Beograda. U ulici se nalaze i zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti, zadužbine trgovca i dobrotvora Nikole Spasića, kao i brojna reprezentativna zdanja građanske arhitekture iz druge polovine 19. i početka 20. veka. Zbog istorijske i arhitektonske vrednosti, Knez Mihailova je zaštićena kao kulturno-istorijska celina.
Ipak, najvažnija promena u njenij novijoj istoriji dogodila se osamdesetih godina 20. veka. Do tada je ulica imala kolovoz i trotoare, a pešaci su delili prostor sa saobraćajem. Prema projektu arhitekte Branislava Jovina, izvedena je temeljna rekonstrukcija kojom je ulica pretvorena u pešačku zonu. Posle višemesečnih radova, 20. oktobra 1987. godine, na tadašnji Dan oslobođenja Beograda, svečano je otvorena za pešake. Nova podloga, uređeni javni prostor i urbana oprema promenili su izgled jednog od najvažnijih gradskih poteza.
Od tada Knez Mihailova nije samo trgovačka ulica i turistička atrakcija. Ona je i mesto susreta, šetnji, uličnih nastupa, kulturnih događaja, protesta i proslava. Njena pešačka zona vremenom se proširivala na okolne ulice, potvrđujući ideju da istorijsko jezgro grada treba da bude prostor namenjen prvenstveno ljudima, a ne automobilima.
Više od tri decenije nakon rekonstrukcije, Knez Mihailova ostaje jedan od simbola Beograda. Njena priča pokazuje da se grad ne menja samo izgradnjom novih naselja i saobraćajnica: ponekad je dovoljno promeniti namenu jedne ulice da bi se promenio i način na koji ljudi doživljavaju svoj grad.
Tekst: nadrugipogled.com
Foto: CC BY-SA 4.0