31. jula 1964. emitovane prve snimke tamne strane Meseca
Na današnji dan, 31. jula 1964. godine,
američka vasionska letelica bez ljudske posade Rendžer 7 (Ranger 7) poslala je prve snimke površine Meseca u visokoj rezoluciji – uključujući i dotad neviđene delove takozvane „tamne strane“ Meseca, odnosno one strane koja sa Zemlje nikada nije vidljiva.
Rendžer 7 bio je deo ranog svemirskog programa NASA-e, osmišljenog sa ciljem pripreme za buduće misije s ljudskom posadom koje će kulminirati legendarnim sletanjem Apola 11 1969. godine. Sam let Rendžera 7 trajao je 68 sati, a tokom poslednjih 17 minuta leta, dok se približavao Mesečevoj površini, letelica je poslala preko 4.300 fotografija pre nego što se srušila na Mesec, u oblast poznatu kao Mare Cognitum (lat. “poznato more”).
Zanimljivosti:
-
Let bez povratka: Rendžer 7 nije bio predviđen za povratak na Zemlju. Njegova misija je bila da snima sve do trenutka udara u površinu Meseca.
-
Revolucionaran kvalitet: Fotografije koje je Rendžer 7 poslao bile su i do hiljadu puta jasnije od svega što su dotad mogle da snime zemaljske opservatorije.
-
Prvi uspeh posle neuspeha: Misija Rendžer 7 bila je prva potpuno uspešna letelica iz serije Rendžer (od 1 do 9), pošto su prethodnih šest misija bile neuspešne zbog tehničkih problema.
-
Mit o „tamnoj strani“: Iako se često koristi izraz „tamna strana Meseca“, ta strana u stvarnosti takođe prima Sunčevu svetlost. Termin zapravo označava „dalju stranu“ – onu koja sa Zemlje nije vidljiva.
Zašto je ovo bilo važno?
Snimci koje je Rendžer 7 poslao omogućili su naučnicima do tada neviđen uvid u reljef Meseca – uključujući kratere, visoravni i potencijalne lokacije za sletanje. Te fotografije bile su ključne za planiranje narednih misija – kako bespilotnih, tako i onih sa ljudskom posadom.
Ova misija predstavljala je važnu prekretnicu u svemirskoj trci između SAD i Sovjetskog Saveza, pokazujući da su Amerikanci u stanju da precizno upravljaju i koriste bespilotne letelice za istraživanje drugih svemirskih tela – što će samo pet godina kasnije omogućiti čuveno Armstrongovo: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo.“
Tekst: nadrugipogled.com
Foto: povijest.hr