25. septembra 1823. Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen počasni doktorat Univerziteta u Jeni
Na današnji dan, 25. septembra 1823. godine, srpskom piscu i jezičkom reformatoruVuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen počasni doktorat Univerziteta u Jeni.
Vuk je bio cenjen u Evropi: biran je za člana Berlinske, Bečke, Petrogradske akademije nauka, primljen je za člana naučnih društava u Krakovu, Moskvi, Getingenu, Parizu…, odlikovan je od ruskog i habzburškog cara, od pruskog kralja i Ruske akademije nauka.
Vuk Stefanović Karadžić (Tršić, kod Loznice, 6. novembar 1787 — Beč, 7. februar 1864) bio je srpski lingvista, filolog, antropolog, književnik, prevodilac i akademik. Stefanović Karadžić je najznačajniji srpski lingvista XIX veka, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Najznačajnija je ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka.
Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a nakon sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine. Tu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost. Vukovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, a srpski jezik je potisnuo slavenosrpski jezik koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Tako se kao najvažnije godine Vukove reforme ističu 1818, 1836, 1839, 1847. i 1852.
Za svoj rad dobio je nekoliko odlikovanja i drugih nagrada. Stekao je i nekoliko počasnih doktorata.[4] Uvršten je u spisak 100 najznamenitijih Srba.
Tekst: sr.wikipedia.org
Foto: Nikola_Smolenski