23. jula 1952. u Parizu osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, prva preteča EU
Evropska zajednica za ugalj i čelik (nem. Europäische Gemeinschaft für Kohle und Stahl, fr. Communauté Européenne du Charbon et de l'acier) je preteča Evropske unije, a nastala je na temelju plana Roberta Šumana u sklopu kojeg je 1950. godine predloženo stvaranje ovlašćenja nad industrijom uglja i čelika posleratne Francuske i Nemačke, te drugih država koje su htele da im se priključe.
Namera je između ostalo bila da se spreči budući rat između Francuske i Nemačke. Šuman je izjavio je da mu je bio cilj da „učini rat ne samo nezamislivim, već i materijalno nemogućim” što se trebalo postići regionalnom integracijom, od čega je EZUČ bila prvi korak. Ugovor bi stvorio zajedničko tržište uglja i čelika među državama članicama, što bi neutraliziralo konkurenciju među evropskim državama oko prirodnih bogatstava.
EZUČ je bila temelj kasnijim zajednicama uspostavljenih potpisivanjem Rimskih ugovora 1957: Evropskoj ekonomskoj zajednici i Evropskoj zajednici za atomsku energiju, s kojima je delila svoje članstvo i neke institucije. Ugovorom o spajanju potpisanim u Briselu 1967, sve institucije EZUČ-a spojile su se u Evropsku ekonomsku zajednicu, ali je EZUČ zadržala svoju nezavisnu pravnu osobnost. Godine 2002. Pariski ugovor je istekao, EZUČ je prestala da postoji u bilo kojem obliku, a njene je aktivnosti u potpunosti preuzela Evropska unija u okviru Amsterdamskog ugovora i Ugovora iz Nice.
Tekst: sr.wikipedia.org
Foto: nadrugipogled.com/arhiva