13. jula 1878. Srbija i Crna Gora, međunarodnim priznanjem stekle nezavisnost
Na današnji dan, 13. jula 1878. godine završen je Berlinski kongres. Na njemu su evropske sile (Njemačka, Austro-Ugarska, Rusija, Engleska i Francuska) uspostavile novi odnos snaga na Balkanu. Na kongresu je revidiran Sanstefanski mirovni ugovor zaključen između Rusije i Turske 3. marta.
13. jula 1878. Srbija i Crna Gora stekle su međunarodno priznanje i znatno proširile svoje teritorije. Austro-Ugarska je dobila pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu.
Berlinski kongres, održan od 13. juna do 13. jula 1878. godine u Berlinu pod predsedništvom Ota fon Bizmarka, je bio sastanak predstavnika šest velikih sila u Evropi (Rusija, Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Italija i Nemačka), Osmanskog carstva i četiri balkanske države (Grčka, Srbija, Rumunija i Crna Gora).
Kongres je sazvan radi revizije San-stefanskog mira (potpisanog 3. marta 1878. godine), kojim je završen Rusko-turski rat. Prema tim, pretežno od strane Rusije diktiranim pregovorima, Osmansko carstvo bi izgubilo veliki deo svoje pređašnje kontrole nad Balkanom, a trebalo je da bude stvorena Velika Bugarska (efektivno ruski satelit) koja bi uključila najveći deo današnje Severne Makedonije, te delove Srbije do Niša, Albanije i Grčke osim Halkidikija i Soluna. Bosna i Hercegovina, iako pod turskim suverenitetom, dobila bi značajnu autonomiju. Ovim sporazumom je bilo predviđeno da Srbija, Crna Gora i Rumunija dobiju državnu nezavisnost.
Ishod pregovora je bio Berlinski mir 13. jula 1878. godine. On se sastojao iz priznanja Rumunije, Srbije i Crne Gore kao suverenih država i Bugarske kao autonomne kneževine pod otomanskim suverenitetom (do 1908). Takođe, prema ranije sklopljenom Rusko-britanskom sporazumu, zaključenom 30. maja 1878. godine, teritorija Bugarske je oko tri puta umanjena od one predviđene San-stefanskim mirom (odlučeno je da zauzima teritorije samo severno od planine Balkan). Od ostatka teritorije Velike Bugarske, stvorena je Istočna Rumelija pod turskom upravom. Takođe, Makedonija je ostala pod turskom vlašću. Niz drugih turskih provincija je odvojen od Turske i ili pripojen drugim državama, kao Kipar koji je dodeljen Velikoj Britaniji, Bosna i Hercegovina Austrougarskoj (Berlinski kongres 1878 – okupacija, 1908 – aneksija).
Srbija je znatno proširena i dobila je četiri okruga: niški, pirotski, toplički i vranjski, a kao i druge zemlje koje su stekle nezavisnost, trebalo da preuzme na sebe i jedan deo turskog državnog duga, ali to nije učinjeno jer tokom sledećih godina nije postignut dogovor o visini ove obaveze.
Tekst: sr.wikipedia.org
Foto: Wikimedia Commons