13 Jula, 2024
AktuelnoSrbijaZanimljivosti

Endemski vetar turskog naziva KOŠAVA – mitski “Beogradski vetar”

Simbola Beograda ima puno, ali interesantno je da stanovnici glavnog grada jednim od njih smatraju i jugoistočni vetar koji duva sa Karpata – košavu. Ovaj vetar može biti izuzetno jak, tako da povija i obara grane, nosi lišće i baca prašinu u lice, mrsi kosu, a nije mu strano ni da velikom snagom malo „pogura“ odraslog čoveka ako mu se nađe na putu.

Naziv košava potiče od sintagma turskih reči koš – brz i hava – vazduh. Ovo ime je lokalnog karaktera i ne koristi se nigde više, osim na prostoru bivše Jugoslavije. U selima Moravičkog okruga se koristi stara, zaboravljena reč – ustoka.

Ovaj vetar je nastaje na području Ukrajine i odatle kreće ka zapadu. U našoj zemlji počinje da duva u Đerdapskoj klisuri, pa se često kaže da dolazi sa Dunava. Brzina košave na ulazu u klisuru, oko tvrđave Golubački grad, ponekad iznosi oko 100 km/h, a na vršačkom aerodromu je čak zabeležena brzina veća od 150 km/h.

Sa Đerdapa ide ka Beogradu, Vojvodini i delovima Šumadije, a kada je izuzetno jak, stiže i do istočne Slavonije. Najintenzivnija je u jugoistočnom Banatu, zbog čega je prostor u blizini Deliblatske peščare iskorišćen za izgradnju vetroelektrane.

U Beogradu se košava najviše oseća uz Dunav, na potezu od Grocke do Zemuna, ali ma koliko smetala Beograđanima, postoji neka „tajna veza“. To je „njihov“ vetar i na izvestan način im pruža osećaj da su kod kuće­.

Po verovanju i predanju košava duva neparan broj dana i to 1, 3, 7 ili 21. Ali to je samo mit, ne postoje pravila koliko dugo će trajati vetroviti dani. Trajanje u realnosti zavisi od brzine i dužine premeštanje ciklona – polja niskog vazdušnog pritiska, iz zapadnog Sredozemlja prema istoku. Jedan od zabeleženih slučajeva je iz 1953. kada je košava duvala 31 dan u kontinuitetu od 11. oktobra do 10. novembra. Blizu nam je ovaj „kobni“ datum, ali se iskreno nadamo da nas neće počastiti ovom dužinom trajanja.

Košava je korisna jer smanjuje zagađenje. Kada nema vetra, i kada je maglovito, štetne čestice se zadržavaju tamo gde je njihova emisija velika, a u Beogradu to svakako jeste. Zato kada dune jak vetar, on raspiruje te čestice i pročišćava vazduh.

Zbog svega ovoga, Beograđani „opraštaju“ košavi hladnoću i polomljene kišobrane, odletele peškire i kese koje se veselo igraju u vrtlogu vetra.

BONUS – Turistička mapa Beograda

Turistička mapa Beograda

Tekst: brodhorizont.rs
Foto: ROBERT GETEL/RAS SRBIJA

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *