Restoran u Valjevu u kojem SVI Poljaci ručaju besplatno, zahvaljujući dr Hiršfeldu
Da li znate da u Valjevu postoji kafe-restoran u kojem Poljaci mogu da ručaju ili popiju piće potpuno besplatno, objavila je Ambasada Poljske u Srbiji na Fejsbuk profilu.
Kako su napisali u objavi, za besplatno ručavanje i piće u restoranu u Valjevu možemo da zahvalimo dr Ludviku Hiršfeldu.
„Čuvši priču o Hani i Ludviku Hiršfeldu, njihovoj žrtvi ne samo za Valjevce, već za ceo srpski narod, Đorđe Momić, vlasnik kafe-restorana u Valjevu, odlučio je da u znak zahvalnosti nikada više nijednom Poljaku ne naplati račun. Predstavnici ambasade posetili su gospodina Đorđa i restoran Corner“, naveli su.
Kako su istakli, uverili su se u besplatan obrok.
„Odlična kafa, preukusna pica, divan razgovor sa gospodinom Đorđem Momićem, ponosnim Valjevcem, a kada smo od konobara tražili račun, dobili smo odgovor – Hiršfeld je to pre sto godina platio“, naveli su.
Park Srpskog lekarskog društva (SLD), u centralnobeogradskoj ulici Džordža Vašingtona krasi spomenik profesoru Ludviku Hiršfeldu (1884-1954), istaknutom poljskom naučniku, velikom prijatelju srpskog naroda i lekaru-dobrovoljcu u srpskom vojnom sanitetu tokom Prvog svetskog rata (1914-1918).
Kao mlad istraživač, asistent Kancerološkog instituta u Hajdelbergu, Hiršfeld je 1910. dokazao da pripadnost nekoj krvnoj grupi zavisi od naslednih faktora, čime je dao metodološku podlogu za serološko istraživanje očinstva. Takođe, uveo je i moderni način označavanja krvnih grupa (AB0).
Saznavši u Švajcarskoj, gde je bio docent na Ciriškom univerzitetu, za stravične razmere epidemija tri tifusa (trbušnog, povratnog i pegavog) u Srbiji, Hiršfeld se početkom 1915. prijavio da kao lekar-dobrovoljac u srpskoj vojsci pomogne u suzbijanju epidemija. Po sopstvenoj želji poslat je u samo središte epidemija „glavni centar za razboljevanje i umiranje“, Valjevo. Tu je radio na suzbijanju epidemija, a organizovao je i predavao na kursevima o pegavom tifusu i drugim zaraznim bolestima.
U aprilu 1915. u Srbiju je došla i dr Hana, supruga dr Ludvika Hiršfelda. Po okončanju epidemije u maju 1915, dr Hiršfeld je do oktobra 1915. radio kao bakteriolog u srpskoj vojsci.
Dr. Hiršfeld je kao razlog za boravak u Valjevu, znatno kasnije u autobiografskoj knjizi „Istorija jednog života“ naveo: „Nije tamo bilo raskoši švajcarske klinike, ali je u nama treperila neka snažna nota bratstva. Ni za trenutak nismo zažalili dobrovoljno napuštene švajcarske palate.“
Posle napada Austrougarske, Nemačke i Bugarske vojske na Srbiju, početkom oktobra 1915, naređena je evakuacija Valjevske bolnice, a lekarima iz stranih misija predloženo da otputuju. Hiršfeldovi su odgovorili: „Mi smo vojnici u vašoj službi. U sreći i nesreći. Ukoliko poginemo, onda je to za dobru stvar.“
Posle dolaska srpske vojske na Krf, pri Sanitetskom odeljenju Vrhovne komande je osnovana Srpska bakteriološka laboratorija. Dr Hiršfeld je zamoljen da u Švajcarskoj kupi svu neophodnu opremu za rad jedne vojne bakteriološke laboratorije i sa ženom doputuje odmah na grčko ostrvo.
Supružnici su se odazvali i Dr Hiršfeld je 1916. u Solunu izolovao iz krvi jednog vojnika do tada nepoznati soj paratifusa, a novu bakteriju nazvao Bacillus paratyphi C. Danas se ovaj izazivač paratifusa naziva Salmonella hirszfeldi.
U proleće 1917. je Hiršfeld je u laboratoriji proizveo vakcinu koja je štitila od trbušnog tifusa, paratifusa A, B i C, te kolere. Njome je vakcinisano preko 110.000 boraca, a prvi vakcinisani vojnik bio je vojvoda Živojin Mišić. Zahvaljujući ovoj vakcini srpska vojska je bez trbušnog tifusa, paratifusa i kolere ušla u otadžbinu.
Tekst: n1info.rs/danas.rs
Foto: Ambasada Poljske
