13. oktobra 1884. Grinič postaje nulta tačka svetskog vremena

U 19. veku, kada su železnica, pomorski saobraćaj i međunarodna trgovina sve više povezivali udaljene delove sveta, potreba za jedinstvenim sistemom merenja vremena postala je pitanje praktične važnosti.

Na Međunarodnoj meridijanskoj konferenciji, održanoj u Vašingtonu u oktobru 1884. godine, predstavnici 25 država razmatrali su kako da se uspostavi zajednička osnova za određivanje geografskih dužina i vremena. Konferencija je 13. oktobra usvojila rezoluciju kojom se meridijan koji prolazi kroz Kraljevsku opservatoriju u Griniču, u Londonu, preporučuje kao početni, odnosno nulti meridijan.

Time je Grinič postao referentna tačka za merenje geografskih dužina istočno i zapadno od njega. Odluka je imala veliki značaj za međunarodnu navigaciju, kartografiju i usklađivanje vremena, mada se svetski sistem vremenskih zona razvijao postepeno, a prihvatanje griničkog meridijana nije bilo trenutno ni univerzalno.

Danas je Grinič i dalje duboko ukorenjen u načinu na koji govorimo o vremenu, ali je međunarodni standard u međuvremenu evoluirao: koordinisano univerzalno vreme (UTC) preuzelo je ulogu osnovne vremenske reference, dok se savremeni nulti meridijan definiše preciznijim geodetskim sistemima.

Odluka doneta 13. oktobra 1884. pomogla je da svet dobije zajedničku geografsku referentnu tačku — jedan od važnih koraka ka globalnom povezivanju prostora, saobraćaja i vremena.

Tekst: nadrugipogled.com
Foto: Nigel Chadwick/CC BY-SA 2.0