Kumanovska bitka: Rom koji je Turcima svirao povlačenje, a Srbima “juriš”?

Priča kaže da je drugog dana Kumanovske bitke, 24. oktobra 1912. godine, dok se na kumanovskom polju lomila velika bitka između srpske i osmanske vojske, jedan romski vojni trubač učinio nešto gotovo neverovatno. Ostavio je srpske položaje, prošao iza neprijateljskih linija i, prerušen u turskog vojnika, zasvirao osmanski znak za povlačenje. Turski vojnici, verujući da naredba dolazi od njihovih starešina, navodno su počeli da se povlače. A onda se trubač vratio među Srbe i zasvirao „juriš“. Priča kaže da je upravo ta varka pomogla da srpska vojska krene u napad i odnese veliku pobedu.

Trubač se zvao Amet Ametović. Bio je iz Leskovca i služio je kao vojni trubač u srpskoj vojsci. Priča o njegovom podvigu decenijama je prenošena u različitim verzijama, a vremenom je postala mnogo više od lokalnog sećanja. Danas se može pročitati kao istorijska činjenica: Ametović je, navodno, upravo tim podvigom preokrenuo Kumanovsku bitku i za njega dobio Karađorđevu zvezdu sa mačevima.

Ali postoji jedan problem. Kada počnemo da tražimo istorijske tragove te priče, oni postaju prilično tanki.

Jedan od najzanimljivijih izvora je intervju koji je sa Ametovićem 1936. godine objavio list „Vreme“. Dakle, čovek koji je učestvovao u ratovima 1912–1918. tada je još bio živ i novinar je mogao da razgovara neposredno s njim. Ametović u tom razgovoru govori o svom ratnom iskustvu i o tome kako je dobio Karađorđevu zvezdu. Kaže da je njegovo odlikovanje objavljeno njegovoj četi u junu 1915. godine. Ali kada govori o tome za šta je odlikovan, ne pominje Kumanovo, trubu, prerušavanje niti bilo kakvo obmanjivanje turske vojske. Kao mesto njegovog podviga navodi Kapetanovu česmu iznad Krupnja, u borbama 1914. godine.

To je važno. Ne zato što intervju iz 1936. može da dokaže da se nešto 1912. godine nije dogodilo, već zato što je teško zaobići svedočenje samog čoveka kada ga pitaju o njegovom ratnom junaštvu i odlikovanju. Ako je upravo Kumanovo bilo mesto podviga kojim je navodno zaslužio orden, očekivali bismo da ga on tada pomene.

Ni dokumentacija o odlikovanju ne potvrđuje današnju verziju priče. Istraživanje arhivske građe pokazalo je da je Amet Ametović za Karađorđevu zvezdu sa mačevima odlikovan u vezi sa ratom protiv Austro-Ugarske 1914–1915, a ne za navodni podvig kod Kumanova. U dostupnim izvorima iz vremena Kumanovske bitke takođe nije pronađen zapis o tome da je Ametović na opisani način zbunio osmansku vojsku.

Pa kako je onda nastala priča?

Tu trag postaje zanimljiviji. U literaturi se pojavljuju različite verzije Ametovićevog podviga. U jednoj on je trebalo da svira znak za povlačenje, ali je umesto toga odsvirao juriš. U drugoj, mnogo dramatičnijoj, prerušava se u turskog vojnika, odlazi iza neprijateljskih linija i svira osmanski znak za povlačenje. Ta verzija je kasnije dobila i književni život.

Leskovački pisac Saša Stojanović objavio je roman „Put za Jerihon“, koji je upravo na toj priči izgrađen. U opisu romana Ametović, odnosno Ahmed Ademović, prikazan je kao vojni trubač koji se tokom Kumanovske bitke prerušava u tursku uniformu, svira povlačenje, vraća se među Srbe i svira znak za juriš. Knjiga je objavljena kao beletristika, ali se priča u njoj predstavlja kao „istinita romaneskna priča“.

I tu se vidi kako legenda može da dobije sopstveni život. Stvarna ličnost postoji. Stvaran je i njegov vojni put. Stvarno je bio vojni trubač i stvarno je dobio jedno od najviših vojnih odlikovanja. Postoji i njegovo svedočenje iz 1936. godine. Ali između tih potvrđenih činjenica i scene sa prerušavanjem, turskim signalom za povlačenje i srpskim „jurišem“ nedostaje ono najvažnije: istorijski izvor iz vremena događaja koji bi tu scenu potvrdio.

Zato je možda najpoštenije ostaviti Ametovića upravo tamo gde ga istorija zaista može smestiti: kao romskog vojnog trubača srpske vojske, ratnika i odlikovanog vojnika čiji je život dovoljno zanimljiv i bez toga da mu pripisujemo podvig za koji nemamo potvrdu.

Jer lepa priča ne mora zbog toga da bude odbačena. Samo ne treba da je nazivamo istorijskom činjenicom.

Kumanovska bitka vođena je 23. i 24. oktobra 1912. godine, u Prvom balkanskom ratu, između srpske i Osmanske vojske. Bila je to prva velika pobeda srpske vojske u tom ratu, posle koje je poražena osmanska Vardarska armija i otvoren put srpskom napredovanju prema Skoplju i dalje kroz Makedoniju. Pobeda kod Kumanova zato je postala jedan od najvažnijih simbola srpskih ratova 1912–1913.

Tekst: nadrugipogled.com
Foto: nadrugipogled.com/arhiva