Jugoslovenski električni automobil iz 1980. danas zvuči kao naučna fantastika
Hoće li nam se vratiti par-nepar? Još donedavno to je zvučalo kao pitanje iz nekog drugog vremena, ali uz današnje probleme sa gorivom više nije baš tako daleko od stvarnosti.
U bivšoj Jugoslaviji početkom osamdesetih, u vreme energetske krize, benzina je nedostajalo, pred benzinskim pumpama stvarali su se redovi, a registarske tablice određivale su kada smete da vozite. I tada je jedan čovek iz Vojvodine odlučio da napravi nešto potpuno drugačije, prenosi Jutarnji.hr.
View this post on Instagram
Vukašin Kupreški, tada 26-godišnji elektrotehničar iz Kovilja kod Novog Sada, 1980. godine napravio je sopstveni električni automobil i uspeo da ga registruje.
Osnova je bio Reno 4, a ispod karoserije ugradio je električni motor italijanske kompanije Ansaldo od 13 KS, koji je pronašao na otpadu. Četiri akumulatora težila su oko 240 kilograma, punjenje je trajalo najmanje pet sati, a „Žilera“, kako ga je nazvao, prema tadašnjim podacima mogao je da pređe između 100 i 150 kilometara i razvije brzinu od oko 40 km/h. O njegovom poduhvatu pisali su jugoslovenski mediji 1980. godine.
I nije sve ostalo na prototipu. Automobil je registrovao 27. juna 1980. godine, a u saobraćajnoj knjižici čak je bio upisan kao Reno 4.
Nije bio prvi električni automobil na Balkanu. Postoje podaci o bugarskom modelu El-Mo-70 iz 1970. godine, dok je u Jugoslaviji električni Trabant razvijen i registrovan 1979. godine. Ipak, njegova priča možda najbolje pokazuje šta se događa kada gorivo postane problem: neko će uvek pokušati da pronađe način da automobilu ono uopšte ne bude potrebno.
Zato je ova priča danas zanimljivija nego što je bila pre nekoliko godina. Dok ponovo gledamo cene goriva i pitamo se koliko smo zapravo zavisni od nafte, neko je na ovim prostorima pre više od 45 godina već pokušavao da reši upravo taj problem – i to uz Reno 4, elektromotor pronađen na otpadu i četiri teška akumulatora.