Test

Sve je počelo još 1818. godine, kada je, po planu šumarskog inženjera Franca Bahofena, započeto plansko pošumljavanje Deliblatske peščare. Problem koji je trebalo rešiti bio je mnogo ozbiljniji od izgleda ogoljenog pejzaža: vetar je vekovima raznosio pesak, ugrožavajući obradivo zemljište, saobraćajnice i naselja u okolini. Za prvih 25 godina organizovanog pošumljavanja, do 1843, zasađeno je oko 5.000 hektara.

To nije bio jednokratan poduhvat. Pošumljavanje i vezivanje peska nastavili su se kroz različite periode i uz korišćenje različitih vrsta drveća i drugih biljaka. Vremenom je čovek u peščari napravio čitav sistem: šume koje su trebalo da zaustave pesak, ali i protivpožarne proseke i puteve koji su delili prostor na manje celine i omogućavali pristup u slučaju požara.