Kako se gradilo “Deliblato”?

Devetnaesti je dan otkako je požar izbio u Deliblatskoj peščari. Za to vreme vatra je, prema poslednjim procenama, zahvatila više od 3.500 hektara šume i niskog rastinja. U najtežim danima požar se širio pod udarima promenljivog vetra, na terenu na kojem gusti rastinjski sklop i pesak dodatno otežavaju pristup vatrogascima.

Danas je situacija znatno povoljnija. U gašenju su, pored domaćih snaga, učestvovali ruski Iljušin-76 i helikopteri, a u pomoć su stigli i evropski Black Hawk helikopteri i vatrogasci iz Rumunije, Češke, Slovačke i Nemačke. Požar je pod kontrolom, naselja i kuće su sačuvani, ali se požarište i dalje neprekidno obilazi zbog mogućih novih žarišta.

Crna Gora nudi avion za gašenje požara, EU šalje helikoptere Srbiji

Dok gledamo posledice ovog velikog požara, vredi se vratiti mnogo dalje od ovog avgusta. Jer Deliblatska peščara nije oduvek bila prostor koji je čovek samo posmatrao i štitio. Više od dva veka u njoj se planski radilo: pesak se vezivao, šuma sadila i održavala, a kasnije su građeni i održavani putevi koji su, između ostalog, imali i veoma važnu ulogu u zaštiti od požara.

Drugim rečima, Deliblato se decenijama – u izvesnom smislu – gradilo.

***

Sve je počelo još 1818. godine, kada je, po planu šumarskog inženjera Franca Bahofena, započeto plansko pošumljavanje Deliblatske peščare. Problem koji je trebalo rešiti bio je mnogo ozbiljniji od izgleda ogoljenog pejzaža: vetar je vekovima raznosio pesak, ugrožavajući obradivo zemljište, saobraćajnice i naselja u okolini. Za prvih 25 godina organizovanog pošumljavanja, do 1843, zasađeno je oko 5.000 hektara.

To nije bio jednokratan poduhvat. Pošumljavanje i vezivanje peska nastavili su se kroz različite periode i uz korišćenje različitih vrsta drveća i drugih biljaka. Vremenom je čovek u peščari napravio čitav sistem: šume koje su trebalo da zaustave pesak, ali i protivpožarne proseke i puteve koji su delili prostor na manje celine i omogućavali pristup u slučaju požara.

Posle Drugog svetskog rata u taj posao uključuju se i omladinske radne akcije. Sve do kraja osamdesetih u Deliblatskoj peščari izvođeni su organizovani radovi na vezivanju peska, izgradnji protivpožarnih puteva i uređenju saobraćajnica, dok je za učesnike radnih akcija izgrađeno omladinsko naselje Čardak.

Tako je Deliblatska peščara, paradoksalno, postala ono što danas poznajemo upravo zahvaljujući višegeneracijskom ljudskom radu. Nije to bila samo šuma koju je trebalo posaditi. Bio je to prostor koji je trebalo stabilizovati, održavati i štititi.

Svedoci i učesnici višedecenijskog podizanja i uređenja Deliblatske peščare i danas su živi. Među njima su i nekadašnji učesnici omladinskih radnih akcija, koji su tokom 1970-ih i 1980-ih dolazili iz različitih krajeva tadašnje Jugoslavije. Prema podacima iz brigadirskog informatora iz 1989. godine, samo na SORA „Deliblatski pesak“ od 1978. godine radilo je više od 12.000 brigadira u 228 omladinskih radnih brigada.

Mnogi od njih tada su učestvovali u poslovima pošumljavanja, uređenja prostora i izgradnje i održavanja infrastrukture koja je trebalo da zaštiti peščaru, uključujući i protivpožarne puteve. Danas, decenijama kasnije, ti ljudi sa mukom gledaju kako u velikom požaru strada više od 3.500 hektara šume, kao i brojni biljni i životinjski primerci. Neki od njih su svoje uspomene i sećanja podelili upravo sada, dok Deliblatska peščara gori.

1984. sam bio u Deliblatu mesec dana: ORA “Deliblato 84”, ORB “Milan Bata Janković” iz Čačka. Mesec dana smo imali samo jedan posao: održavanje protivpožarnih puteva kroz celu peščaru i sadnja borova da se stablilizuje nezgodni pesak tog regiona. U naselju Čardak oko 250 mladih⬇️

— Grof od Kačulica (@Grof_OdKaculica) August 21, 2026

Lična sećanja učesnika ORA pokazuju kako je taj posao izgledao na terenu. Međutim, omladinske radne akcije bile su samo deo mnogo šireg sistema upravljanja peščarom. Njihovim nestankom nisu nestali ni potreba za održavanjem šuma, ni protivpožarni putevi, ni obaveza da se prostor zaštiti.

Ljudi koji su sedamdesetih i osamdesetih čistili protivpožarne puteve i sadili šumu više ne odlučuju kako će se Deliblatska peščara održavati. Država se promenila, promenio se način upravljanja, a promenili su se i alati kojima se šuma štiti.

Danas Deliblatska peščara, prema tvrdnjama odgovornih, ima sistem ranog video-nadzora, dežurstva, vatrogasnu opremu i stotine kilometara protivpožarnih pruga i puteva. Samo ove godine sistem nadzora dodatno je modernizovan termalnim kamerama.

Ipak, kada je 5. avgusta požar izmakao kontroli, pokazalo se koliko je teško zaštititi ovakav prostor. Prema podacima „Vojvodinašuma“, ni vanredno proširivane protivpožarne pruge, na pojedinim mestima široke i do 100 metara, nisu uspele da zaustave vatru. Da li su zakazali „tehnika ili ljudi“, teško je u ovim okolnostima utvrditi, no šteta je objektivna, pa bi takva morala da bude i odgovornost.

Tekst: Predrag Aleksendrić
Foto: MUP Srbije