Protesti kao odgovor na tragedije: Solidarnost i vapaj za promenama u Srbiji i Makedoniji
Protesti kao odgovor na tragedije: Solidarnost i poziv na promene u Srbiji i Makedoniji
Tragedije koje su pogodile Srbiju i Severnu Makedoniju tokom 2023., 2024. i 2025. godine, poput pucnjave u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, porodičnih ubistava u Duboni i Malom Orašju, pada nadstrešnice u Novom Sadu, ali i požara u diskoteci “Puls” u Kočanima u Severnoj Makedoniji, postale su povod za široke proteste i masovne reakcije građana širom Balkana. Ovi događaji nisu samo šokirali javnost, već su istakli ozbiljne strukturne propuste u društvima i pokrenuli talas socijalnog aktivizma.
Tragedije koje su ujedinile ljude
Svaka od ovih nesreća izazvala je duboko emotivno povezivanje među građanima, kao i osudu neodgovornosti institucija. Pucnjava u “Ribnikaru”, koja je odnela deset života, uključujući devetoro učenika, podstakla je šire društvene debate o sigurnosti u školama i mentalnom zdravlju mladih. U Duboni i Malom Orašju, brutalna porodična ubistva devet mladih ljudi izazvana dubokim porodičnim nesuglasicama i psihološkim problemima, šokirala su javnost i dovela do osuda zbog zanemarivanja važnosti psihološke podrške. Požar u Severnoj Makedoniji, u kojem je stradalo 59 mladih ljudi, postao je simbol nesigurnosti u javnim prostorima, dok je pad nadstrešnice u Novom Sadu, prilikom čega je poginulo 16 ljudi, ukazao na loše stanje infrastrukture u Srbiji i zanemarivanje procedura tokom procesa gradnje, kao i visoka koruptivnost prisutna u izvođenju ovih radova.
Protesti u Srbiji: Od borbe protiv nasilja do studentskih blokada
Upravo ove tragedije bile su okidači za nastanak inicijative “Srbija protiv nasilja”, koja je organizovana nakon što su se zločini poput onih u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju dogodili u kratkom vremenskom razmaku. Protesti su pozivali na odgovornost političara i institucija, s posebnim fokusom na prevenciju nasilja, bolje mentalno zdravlje i reformu obrazovnog sistema. Ovi protesti, koji su se proširili širom Srbije, tražili su i bolju infrastrukturu, bolje uslove u školama i univerzitetima, i veću sigurnost u svim sferama života.
Solidarnost u Severnoj Makedoniji i Srbiji: Tragedije koje nisu samo lokalni problem
Požar u Kočanima, koji je odneo 59 života, postao je povod za velike proteste i u Makedoniji, i to ne samo zbog same tragedije, već i zbog sistemskih propusta koji su omogućili da se takva nesreća dogodi. Loši sigurnosni standardi, nedostatak inspekcija i nepoštovanje zakona postali su ključne tačke protesta. Studenti i građani u Srbiji, koji su se već okupljali na protestima protiv loših uslova u školama i društvenim institucijama, prepoznali su slične probleme u Makedoniji. I u Makedoniji i u Srbiji, protesti su postali deo šireg balkanskog aktivizma, koji je pozvao na odgovornost vlasti, bolju regulaciju javnih objekata i povećanje sigurnosnih standarda.
Kritika sistema i medijska povezanost
Kritike na račun političkog establišmenta u obe zemlje postale su snažna komponenta protesta. Mnogi su smatrali da su vlasti odgovorne za neuspeh u implementaciji sigurnosnih i infrastrukturnih standarda. Požar u Makedoniji, pad nadstrešnice u Novom Sadu i druge tragedije postale su simboli opšte neodgovornosti vlasti i nebrige za ljudske živote. Slobodni mediji i društvene mreže su odigrali ključnu ulogu u povezivanju tih protesta, šireći informacije i omogućujući građanima da dele svoje frustracije i pozive na akciju.
Zahtevi za promenama: Zakonodavne i institucionalne reforme
U oba društva, zahtevi za promenama u zakonodavstvu i regulacijama postali su ključni. Protesti su pozivali na reforme u vezi sa sigurnosnim standardima, kao i na veću odgovornost političara za prevenciju nasilja, bolju socijalnu zaštitu i jaču reakciju na mentalne poremećaje. Takođe, studenti i građani su zahtevali veću zaštitu od nasilja u školama i na javnim mestima, kao i implementaciju sigurnosnih sistema koji bi mogli sprečiti tragedije poput one u Makedoniji.
Zaključak: Zajednička borba za bolju budućnost
Protesti u Srbiji i Makedoniji nisu samo reakcija na pojedinačne tragedije, već su postali širi poziv na promene u društvu. Mladima je jasno da ne mogu čekati da se promene dese same od sebe, pa su, kroz proteste i blokade, pozvali na odgovornost institucija i promene u zakonodavstvu. Ovi događaji su postavili pitanja o odgovornosti vlasti za sigurnost građana, zaštitu života i osiguranje boljih uslova za obrazovanje, zdravstvo i svakodnevni život. Ujedinjeni u solidarnosti i borbi za promene, studenti i građani Balkana jasno su poslali poruku: vreme je za bolji sistem, koji neće dozvoliti da tragedije kao što su ove ponovo potresu njihove zajednice.
Tekst: ChatGPT/Predrag Aleksendrić
Foto: nadrugipogled.com/arhiva