11. marta 1991. jugoslovenska teniserka Monika Seleš došla na 1. mesto WTA
Monika Seleš je bivša jugoslovenska, a kasnije američka profesionalna teniserka mađarskog porekla – bivša najbolja teniserka sveta. Za vreme svoje karijere osvojila je 9 grend slem turnira. Najmlađa je teniserka koja je osvojila Rolan Garos. Bila je dominantna teniserka 1991. i 1992, ali se morala povući iz tenisa 1993. godine, zbog povrede koju je dobila na turniru u Hamburgu kada ju je gledalac iz publike ubo nožem.
Godine 1991. Selešova je imala dominantan položaj u ženskom tenisu. Sezonu je počela pobedom na Otvorenom prvenstvu Australije u januaru, pobedivši Janu Novotnu u finalu. Dva meseca kasnije, 11. marta, preuzela je mesto broj 1 na VTA listi od Štefi Graf. Uspešno je odbranila titulu na Otvorenom prvenstvu Francuske, pobedivši tada najmlađu takmičarku Aranču Sančez Vikario u finalu. Posle Francuske nije igrala na Vimbldonu, kada je pauzirala šest nedelja zbog istegnuća lista na donjem delu noge. Posle pauze se pojavila na Otvorenom prvenstvu Amerike gde je pobedila Martinu Navratilovu u finalu, učvršćujući svoje mesto prve teniserke sveta. Iste godine je sa Goranom Prpićem osvojila Hopman kup za Jugoslaviju.
Sledeća, 1992. godina je takođe protekla dominacijom Selešove u ženskom tenisu. Uspešno je odbranila grend slem turnire u Australiji, Francuskoj i Americi. Do finala na Vimbldonu je došla, ali nije mogla prekinuti dominaciju Štefi Graf na travnatim terenima, izgubivši 6:2, 6:1.
U periodu od januara 1991. do februara 1993, Selešova je osvojila 22 turnira i došla do 33 finala od 34 turnira u kojima je igrala. U tom periodu je imala 159 pobeda i samo 12 poraza (92,9% pobeda), uključujući i 55/1 na grend slem turnirima. U širem kontekstu, od početka profesionalne karijere, 1989. do kraja 1992. imala je 231 pobeda i 25 poraza (90,2% pobeda) i 30 titula na turnirima. Jedino je Kris Evert imala bolji postotak pobeda (91,1% od 1971. do 1974) i 34 turnira. Ipak, Selešova nije uspela da održi taj uspeh do kraja svoje karijere.
Tekst: sr.wikipedia.org
Foto: Edin Pandur