Gramofonske ploče u Nišu se ne predaju pred elektronikom
Uprkos tome što se ljubiteljima muzike iznova i iznova nude sve savremeniji muzički uredjaji, gramofonske ploče i gramofoni nisu izgubili bitku na tržištu kao što to mnogi predvidjali kada su se pojavili prvi kompakt diskovi.
U “Vinil kafeu” u Nišu, jedinom u tom gradu u kojem gosti mogu i da naruče piće i da kupe gramofonske ploče, kazali su za agenciju Beta da poslednjih desetak godina svuda u svetu i kod nas raste interesovanje za prodaju ploča i da se svake godine prodaja popularnih “longplejki” povećava za skoro 100 odsto u odnosu na prethodnu.
Suvlasnik “Vinil kafea” i profesor violine Igor Aleksić rekao je da se u maju prošle godine, nakon skoro tri meseca vanrednog stanja i policijskog časa jednostavno desila “pomama” za slušanjem muzike na gramofonima.
“Dolazili su ljudi ovde da srede stari gramofon koji su nasledili od roditelja, raspitivali se i kupovali ploče”, izjavio je Aleksić.
Kako je kazao, medju kupcima ima ljudi svih generacija, počev od srednjoškolaca i studenata, pa sve do ljudi koji su u penziji, ali, kako je kazao, srednja generacija je “krivac” za to što raste interesovanje za kupovinu ploča.
“Mi znamo da je taj zvuk sa ploča jednostavno neprevazidjen u odnosu na moderne digitalne formate. Veliku ulogu čini i naša nostalgija. Naše innteresovanje se prenelo i na mlade, za njih je to nešto novo, a postala je i neka moda”, kazao je Aleksić.
Prema njegovim rečima, “Vinil kafe” poznat je po sjajnoj kolekciji ploča tradicionalnog džeza, a jedino ne prodaju ploče sa narodnom muzikom.
“Mladi ljudi uglavnom hoće da kupe nove ploče koje su sada proizvedene. Zanimljivo je da većinu novih izdanja zapravo čine reizdanja ploča starih po 30 ili 40 godina. Zanimljivo je i da dosta prodajemo ploče sa klasičnom muzikom”, izjavio je Aleksić.
Dodao je da “Vinil kafe” prodaje ploče i putem svoje web stranice i globalnog sajta na kojem ljudi iz celog sveta nude i traže ploče.
“Veliku većinu ploča koje prodajemo na tom globalnom sajtu čini klasična muzika, a kupci su uglavnom sa dalekog Istoka, iz Kine i Hong Konga”, rekao je Aleksić.
Cene ploča, kazao je, veoma se razlikuju, tako da mogu da se kupe već za 300 dinara, ali ima i onih koje koštaju 500, 600 i 1.000 dolara.
“Najskuplje ploče nisu u lokalu, one su u našoj privatnoj kolekciji i njih ne prodajemo”, objasnio je Aleksić.
Za kafić koji je ujedno i prodavnica ploča, kazao je da predstavlja kombinaciju ljubavi prema muzici i kafi.
“Goran Planić, moj prijatelj godinama je držao prodavnicu kompakt diskova, a ja sam profesor violine, pa smo ljubav prema muzici spojili sa kafom i ta dva zadovoljstva u jedan lokal”, rekao je Aleksić.
Ljubitelji “longplejki” u Nišu mogu da ih kupe još na par mesta, u prodavnici ploča “Vintage shop”, kod uličnih prodavaca u Obrenovićevoj ulici i vikendom na buvljaku kod Tvrdjave.
Tekst: beta.rs
Foto: aa.com.tr
