15 Aprila, 2024
AktuelnoKolumne

Predrag Aleksendrić: Utisak ponedeljka – Užasno jednostavno pitanje

“Bećkovićki je dovoljno da mu postavi jedno „užasno jednostavno pitanje“ i da ga pusti da se sam saplete, ali i da ustane nakon pada ako može, a nama da ostavi onaj „užasno važan slobodan prostor“ da sami donesemo utisak!”

Pamtim ovakve ponedeljke! Kada ustanem sa osećajem da nisam uspeo da domislim, kad’ mi se u glavi motaju nepostavljena pitanja (ona koja bih ja postavio?!?) i odgovori koje bih dalje propitivao, rastavljao na proste rečenice, kada verujem da bi nedelja morala da traje bar 25 sati, pa makar i ponedeljak bio sat kraći! Taj i takav ponedeljak su mi ukinuli pre četiri i po godine! Sinoć se vratio, da sinoć…, odmah iza ponoći. Da se „poetski“ izrazim, otkad pamtim, za mene je ponedeljak dan posle „Utiska nedelje“.

Sve mi je nedostajalo. I špica sa prepoznatljivim songom i domišljati nazivi predloga i nesnalažljivost „iz off-a“ kada se misli da nisi u etru, da su regleri spušteni i mangupski odnos prema gostima kada ih „na foru“ nateraš da kažu istinu koju bi prećutali i prekrštanje nogu u stilu Šeron Stoun i pomalo „bahat“ odnos prema gledaocima koji ne poštuju pravila emisije i što je emisija trajala dva – tri minuta duže jer uvek fale ta dva – tri minuta… I naravno Džej. Pardon, Olja!

Dva Boška i Cvijetin. Da li je izbor gostiju Prvog Novog Utiska mogao da bude bolji? Možda. A možda i nije. A možda je bio baš takav kakav treba da bude. Nije bilo „dve strane“? Nije, bilo je tri strane! Ali tri strane koje civilizovano dele i istosti i različitosti. Jer kada preko puta sebe imaš ozbiljnog novinara ne možeš da svoju „pravovernost i nepogrešivost“ dokazuješ pesnicama, urlanjem i grafikonima. Možeš, možda, da pokušaš da se prikažeš kao „najbolji od sve dece“, ali odluku i konačan sud donose gledaoci! Ne samo oni koji se uključuju da glasaju već svi oni kojima je novinar „ostavio prazan prostor“, jer razlika u zaključku i utisku je upravo taj slobodan prostor.

Ukidanje Utiska nedelje za mene je bilo kao gašenje svetla u sobi u kojoj su sve stvari prevrnute, u kojoj je smeće na podu, a fleke po zidovima! Ukidanje Utiska mi je bio uvod u tumaranje po mraku, saplitanje o prevrnute stolice, razbijena glava i polomljena ruka u tami! Vraćanje Utiska zato ne doživljavam kao svetlo u sređenoj i urednoj sobi. Ne! Oživljavanje Utiska vidim kao uključivanje svetla u onoj istoj „isprevrtanoj prostoriji“! Ali po svetlu bar možemo da počnemo…, da probamo da uspravimo stolice, zategnemo čaršave, obrišemo prašinu…

I dok razne druge Olje i brojne Sarape i satrapi „moraju“ da Boška Obradovića nazivaju fašistom i homofobom kako bi probali da ga diskvalifikuju i „smeste u fioku“ na koju je vođa uperio prstom, Bećkovićki je dovoljno da mu postavi jedno „užasno jednostavno pitanje“ i da ga pusti da se sam saplete, ali i da ustane nakon pada ako može, a nama da ostavi onaj „užasno važan slobodan prostor“ da sami donesemo utisak! Mišljenje. Stav. E tu je, brajko moj, razlika između „novinara“ i novinara, nepremostiv jaz između Barbare i Olje, ili ako baš hoćete između Olivere Jovićević i Olje Bećković.

Na prvi pogled, sve je isto samo „njega“ nema! Utisak se vratio i to je dobro. Ne, to je odlično! Sloboda govora, kultura dijaloga i lucidna Olja. Sve je na mestu i sve je 5. I to bi bio utisak nedelje. Utisak ponedeljka, međutim, je nešto drugačiji jer, NA DRUGI POGLED, čini se da je „vođa“ umešao prste i u ovaj novi Utisak nedelje. On možda nije izabrao goste koji će biti u prvoj emisiji, ali je sasvim sigurno izabrao one koji nisu bili i koji neće biti ni u drugoj ni u trećoj ni u bilo kojem Utisku dok on drži dizgine.

Zato za izbor gostiju ne smemo da krivimo Olju. Do kada će vođa birati goste, na nama je, ne na Olji!

Predrag Aleksendrić

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *