Predrag Aleksendrić: Utisak ponedeljka – Užasno jednostavno pitanje
“Bećkovićki je dovoljno da mu postavi jedno „užasno jednostavno pitanje“ i da ga pusti da se sam saplete, ali i da ustane nakon pada ako može, a nama da ostavi onaj „užasno važan slobodan prostor“ da sami donesemo utisak!”
Pamtim ovakve ponedeljke! Kada ustanem sa osećajem da nisam uspeo da domislim, kad’ mi se u glavi motaju nepostavljena pitanja (ona koja bih ja postavio?!?) i odgovori koje bih dalje propitivao, rastavljao na proste rečenice, kada verujem da bi nedelja morala da traje bar 25 sati, pa makar i ponedeljak bio sat kraći! Taj i takav ponedeljak su mi ukinuli pre četiri i po godine! Sinoć se vratio, da sinoć…, odmah iza ponoći. Da se „poetski“ izrazim, otkad pamtim, za mene je ponedeljak dan posle „Utiska nedelje“.
Sve mi je nedostajalo. I špica sa prepoznatljivim songom i domišljati nazivi predloga i nesnalažljivost „iz off-a“ kada se misli da nisi u etru, da su regleri spušteni i mangupski odnos prema gostima kada ih „na foru“ nateraš da kažu istinu koju bi prećutali i prekrštanje nogu u stilu Šeron Stoun i pomalo „bahat“ odnos prema gledaocima koji ne poštuju pravila emisije i što je emisija trajala dva – tri minuta duže jer uvek fale ta dva – tri minuta… I naravno Džej. Pardon, Olja!
Dva Boška i Cvijetin. Da li je izbor gostiju Prvog Novog Utiska mogao da bude bolji? Možda. A možda i nije. A možda je bio baš takav kakav treba da bude. Nije bilo „dve strane“? Nije, bilo je tri strane! Ali tri strane koje civilizovano dele i istosti i različitosti. Jer kada preko puta sebe imaš ozbiljnog novinara ne možeš da svoju „pravovernost i nepogrešivost“ dokazuješ pesnicama, urlanjem i grafikonima. Možeš, možda, da pokušaš da se prikažeš kao „najbolji od sve dece“, ali odluku i konačan sud donose gledaoci! Ne samo oni koji se uključuju da glasaju već svi oni kojima je novinar „ostavio prazan prostor“, jer razlika u zaključku i utisku je upravo taj slobodan prostor.
Ukidanje Utiska nedelje za mene je bilo kao gašenje svetla u sobi u kojoj su sve stvari prevrnute, u kojoj je smeće na podu, a fleke po zidovima! Ukidanje Utiska mi je bio uvod u tumaranje po mraku, saplitanje o prevrnute stolice, razbijena glava i polomljena ruka u tami! Vraćanje Utiska zato ne doživljavam kao svetlo u sređenoj i urednoj sobi. Ne! Oživljavanje Utiska vidim kao uključivanje svetla u onoj istoj „isprevrtanoj prostoriji“! Ali po svetlu bar možemo da počnemo…, da probamo da uspravimo stolice, zategnemo čaršave, obrišemo prašinu…
I dok razne druge Olje i brojne Sarape i satrapi „moraju“ da Boška Obradovića nazivaju fašistom i homofobom kako bi probali da ga diskvalifikuju i „smeste u fioku“ na koju je vođa uperio prstom, Bećkovićki je dovoljno da mu postavi jedno „užasno jednostavno pitanje“ i da ga pusti da se sam saplete, ali i da ustane nakon pada ako može, a nama da ostavi onaj „užasno važan slobodan prostor“ da sami donesemo utisak! Mišljenje. Stav. E tu je, brajko moj, razlika između „novinara“ i novinara, nepremostiv jaz između Barbare i Olje, ili ako baš hoćete između Olivere Jovićević i Olje Bećković.
Na prvi pogled, sve je isto samo „njega“ nema! Utisak se vratio i to je dobro. Ne, to je odlično! Sloboda govora, kultura dijaloga i lucidna Olja. Sve je na mestu i sve je 5. I to bi bio utisak nedelje. Utisak ponedeljka, međutim, je nešto drugačiji jer, NA DRUGI POGLED, čini se da je „vođa“ umešao prste i u ovaj novi Utisak nedelje. On možda nije izabrao goste koji će biti u prvoj emisiji, ali je sasvim sigurno izabrao one koji nisu bili i koji neće biti ni u drugoj ni u trećoj ni u bilo kojem Utisku dok on drži dizgine.
Zato za izbor gostiju ne smemo da krivimo Olju. Do kada će vođa birati goste, na nama je, ne na Olji!
Predrag Aleksendrić
