21. jula 1969. čovek je prvi put zakoračio na Mesec. Bio je to Nil Armstrong
Na današnji dan 1969. godine, američki astronaut Nil Armstrong postao je prvi čovek koji je kročio na površinu Meseca. U 02:56:15 po UTC vremenu, svojom levom nogom načinio je prvi ljudski korak na nekom drugom nebeskom telu i izgovorio čuvenu rečenicu:
“Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki skok za čovečanstvo.”
Armstrong i Baz Oldrin proveli su oko dva sata i 15 minuta istražujući površinu Meseca, prikupljajući uzorke i postavljajući naučne instrumente, dok je Majkl Kolins za to vreme kružio oko Meseca u komandnom modulu. Misija Apolo 11 ostala je jedan od najvećih tehnoloških i naučnih poduhvata u istoriji čovečanstva i simbol ljudske radoznalosti, znanja i hrabrosti.
Malo je poznato da se jedan od retkih autentičnih fragmenata Mesečevog tla, donetih na Zemlju tokom misije Apolo 11, danas čuva u Beogradu. Tokom posete SFR Jugoslaviji 1970. godine, američki predsednik Ričard Nikson uručio je Josipu Brozu Titu plaketu sa četiri sićušna uzorka Mesečevog kamenja i zastavom SFRJ koja je putovala do Meseca i nazad u letelici „Apolo 11“, kao simbol prijateljstva i naučnog napretka.
Jugoslavija je nekoliko godina kasnije dobila i sličan poklon sa misije Apolo 17, poslednje misije u kojoj su ljudi hodali po Mesecu. Za razliku od mnogih država koje su tokom decenija izgubile trag ovim jedinstvenim darovima, oba jugoslovenska primerka danas se čuvaju u Muzeju Jugoslavije u Beogradu, gde predstavljaju dragoceno svedočanstvo jednog od najvećih dostignuća u istoriji istraživanja svemira.
Tekst: nadrugipogled.com
Foto: bbc.com