Sovjetski Supermen: Skaradno i intrigantno! Kad Kent postane Somiška

Alternativni svetovi (tzv. “multiverses”) su uobičajena stvar za svet strip junaka i super heroja još iz „zlatne ere” stripova s početka 40-ih godina prošlog veka. Tada kao i danas prednjačili su dva studija za rađanje strip heroja: „DC Comics” i „Marvel”. Tokom pomenutog istorijskog perioda „mešanje univerzuma” je bilo striktno bazirano na udruživanju poznatih samostalnih heroja tokom zajedničkih avantura ili udruženih borbi protiv zla. Na taj način stvarane su grupacije heroja s obe strane strip sveta. Sa DC strane stvorena je „Liga Pravde” (Justice League) dok su „Osvetnici” (Avengers) zavladali u taboru Marvel junaka.

Formula je tada bila jasna i jednostavna, ali ako se pogleda svet strip heroja tokom poslednje dve decenije može se primetiti jedan veoma jak liberalan i maštovit pristup stvaranju alternativnih svetova sa već poznatim i establiranim likovima. Odličan primer za takav drastičan zaokret jeste najnovija animirana dugometražna adaptacija “stand alone” priče iz 2003. godine pod nazivom „Supermen: Crveni sin” (Superman: Red Son).

Reč je alternativnom poreklu jednog od najpoznatijih DC heroja svih vremena „Superman-u”, vanzemaljskoj bebi sa planete Kripton koja je poslata na zemlju kako bi Kalel bio jedini preživeli s pomenute planete koja je pritom uništena. Scenario ove nove priče je skoro identičan originalu osim u činjenici da kapsula sa bebom nije pala na farmu američke porodice Kent već na ledinu ukrajinske provincije tokom staljnističke vladavine Sovjetskog Saveza. Sam podatak da voljeni borac za pravdu nosi ime Somiška umesto Klark Kent, dovodi čitaoca/gledaoca u bizarnu poziciju i nostalgičnu konfuziju. Naizgled nekompatibilan spoj u sebi sadrži već viđene mnogobrojne „hladno-ratovske” scenarije koji su ranije obrađivani u čuvenim strip romanima „Nadzirači” (Watchmen) i „Povratak mračnog viteza” (The Dark Knight Returns) koji su slične teme posmatrali i obrađivali iz mnogobrojnih društveno-političkih uglova u svetu super heroja.

Ukoliko ste dovoljno slobodoumni i zaintrigirani za ovakvo drastično odstupanje od uhodanim pričama o Superman-u, onda vas ovaj dugometražni eksperiment neće ostaviti ravnodušnim.

Poznavaoci strip kulture, ali i ljubitelji stripa skloni su da, pored dosledne adaptacije po istomenom stripu, pohvale i odličnu glumačku ekipu, koja dočarava već poznate likove, ali i interesantno viđenje alternativne istorije ljudskog čovečanstva.

Jaka moralna poruka u poređenju kapitalističkog i komunističkog uređenja i vladanja je takođe primetna u ovoj i ovakvoj adaptaciji poznatog junaka.

Ono što bi moglo da zasmeta čitaocima su “drugačija” animacija i konkluzija i podatak da je cela priča ispričana u samom jednom animiranom izdanju.

Tekst: Igor Gruden

Foto: cnn.com

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.