Tužna borba skrivena osmehom

Novi Sad je grad plemenitih i humanih ljudi, ljudi koji se osmehuju jedni drugima i koji pružaju ruku pomoći svakome ko je zatraži. Ovim gradom širi se prijateljska energija, tolerancija, ljubav, razumevanje. Međutim, neretka je prilika da se na ulicama ovog grada naiđe na nekoga kome sudbina ili sistem u kojem živimo nisu bili naklonjeni, pa spas od bede, kako materijalne tako i duhovne, pronalaze provodeći dane na asfaltima Novog Sada, tražeći od slučajnih prolaznika po neki sitniš, kako bi pribavili sredstva za život. Baka Radmila jedna je od njih.

Ova mila starica već duže vreme svaki dan provodi na, novosađanima već uveliko poznatom mestu, ćošku preko puta Futoške pijace gde prodaje cveće koje je sama aranžirala. Pogurena, stara, privukla je pažnju ali i izazvala saosećanje kao i neizmernu tugu svakoga ko je pored nje prošao. Po simboličnoj ceni od stotinu do dve stotine dinara, ova baka prodaje svoje cveće, kako bi obezbedila sebi sredstva za život, jer jedini novac koji dobija jeste minimalna novčana pomoć koju joj je država obezbedila, ali koja svakako nije dovoljna ovoj starici da plati kiriju, a potom i da priušti sebi osnovne stvari za život. Kolika je volja bake Radmile govori i činjenica da ona skoro čitav dan stoji neumorno i nasmejano na istom mestu, dok ne proda i poslednji cvet koji je tog dana donela, a dani znaju biti vreli, kišni, tmurni, hladni, no izgleda da je čelična volja ove starice neuništiva.

Od prodaje cveća baka Radmila uspeva sebi da obezbedi neophodne stvari za život, ali, nemoguće je ne zapitati se šta možemo više učiniti za ljude poput nje? Država je odavno zaboravila na stare i nemoćne, kojima su porodice jedini spas, a šta da rade oni koji su u starosti sami i nemaju koga da im pomogne? Hrabra starica će još dugo nasmejana i fina prema svakom prolazniku stajati na dobrom, starom mestu, a dužnost svakoga od nas jeste da ako ga put nanese te prođe pored nje, kupi makar jedan cvet i udeli osmeh ovoj hrabroj ženi koja nas svakog dana podseća da sva životna nedaća ne može slomiti snažan i vedar duh, kao i veru u ljude dobrog srca.

Tekst: Aleksandra Šipovac

Foto: nadrugipogled.com/arhiva

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.